Prema poslednjim najavama, Zakon o agencijskom zapošljavanju konačno bi trebalo da bude usvojen do kraja godine, ali sindikati sumnjaju da je ovo realan rok i misle da će se definisanje pravnog položaja radnika angažovanih na ovaj način opet prolongirati.
„Veliko je interesovanje multinacionalnih kompanija da se čitava priča odloži, smatram da postoje veliki pritisci američke privredne komore i Saveta stranih investitora da se taj zakon još uvek ne donese“, ističe u razgovoru za Sputnjik sekretar Saveza samostalnih sindikata Zoran Mihajlović.
Sindikati procenjuju da je posredstvom agencija, u Srbiji angažovano između 35.000 i 50.000 ljudi.
S obzirom da ne postoji nikakav zakonski okvir koji se primenjuje na ove zaposlene, nije ni čudo što se u praksi prava radnika na lizing često krše. Lako dobijaju otkaze i premeštaje na druga radna mesta, zarade su im dosta niže od zarada ostalih zaposlenih koji rade na istim radnim mestima, često im se ne uplaćuju porezi ni doprinosi, a dešava se da im, ukoliko se u međuvremenu agencije ugase, i ono što su zaradili ne bude isplaćeno.
„Ne postoji nikakva zaštita, ograničenja, garancije i to je veliki problem. Agencije su stvorene na osnovu nekih konvencija. Iskorišćena je rupa i praznina u zakonu, osnovane su i počele su da rade, a da nikakav zakonski okvir nisu imali za svoj rad“, objašnjava Mihajlović.
Sindikati koji su učestvovali u radnoj grupi za izradu nacrta zakona ipak smatraju da će neki od predloga koji su usvojeni i koji treba da budu pretočeni u novi zakon unaprediti položaj radnika, ali istovremeno strahuju da će u zakonu ostati i dosta mogućnosti za probleme u primeni.
Jednaka prava za radnike na lizing
Novim zakonskim rešenjem trebalo bi da bude propisano da agencije više ne mogu da zaključuju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, već će moći da zaključuju samo ugovore na određeno i neodređeno vreme.
„To znači da će Agencije, odnosno poslodavci morati te radnike da prijavljuju i da im za rad uplaćuju poreze i doprinose. Novi zakon će izjednačiti plate zaposlenih kod poslodavca i radnika angažovanih putem agencija. Uvodi se nov termin ’uporedni radnik‘, on neće moći da ima manju platu od radnika koji se već nalazi na tom radnom mestu“, precizira Mihajlović.
Ubuduće, radnik neće moći beskonačno da se angažuje putem agencija, odnosno posle dve godine, Agencija ili poslodavac koji ga je angažovao moraće da ga prime na neodređeno vreme.
„Daju se i neke garancije da će poslodavac koji angažuje putem agencije morati da radniku isplati zaostale zarade u slučajevima gašenja agencije koja ih je angažovala“, navodi Mihajlović.
Agencije i dalje bez boniteta
Naš sagovornik ističe da nije prihvaćen predlog sindikata koji se odnosi na uslove osnivanja agencije.
„Praktično, za osnivanje agencije nije vam potrebno ništa više od male kancelarije i jednog zaposlenog koji ničim ne garantuje da će imati bonitet. Tražili da se kao osnivački ulog uplati najmanje šest miliona dinara što bi značilo da bi samo oni koji se ozbiljno bave tim poslom mogli da imaju agencije i da na taj način angažuju radnike, ali taj predlog nije prošao.“
Takođe, nije prihvaćeno da i za radnike na lizing važi kolektivni ugovor u firmama u kojima su angažovani, odnosno da imaju sva prava kao i svi ostali koji rade u toj firmi i da mogu sindikalno da se organizuju.
Broj radnika angažovanih putem agencija biće ograničen
I poslodavci i agencije su tražili da ukupan broj radnika angažovanih na lizing ne bude ograničen, odnosno da to tržište reguliše, a sindikati su predlagali da taj broj bude ograničen na 10 do 15 odsto.
„Neprimereno je da većina radnika bude angažovana putem agencija ili da u firmi ne postoje radnici na neodređeno vreme. Usvojeno je kompromisno rešenje da broj bude ograničen na 20 odsto, a da eventualno može da se poveća na 30 odsto, ukoliko to odobri Ministarstvo rada. Zahtevali smo da se sa tim saglasi i granski sindikat kako bismo imali kontrolu da li se ograničenje sprovodi i u praksi“, kaže Mihajlović.
Inače, angažovanje radnika na lizing praksa je koju poznaju sve evropske zemlje. Međutim, njihov status je kompletno regulisan zakonom, imaju mnoga prava i garancije, a u nekim državama radnici angažovani putem agencija ostvaruju veću zaradu od radnika koji su zaposleni po klasičnim osnovama. To je u interesu poslodavca, jer bez obzira na veću zaradu, radnicima na lizing poslodavac nije u obavezi da isplati otpremninu u slučaju proglašenja za tehnološki višak. Takođe, u evropskim zemljama, broj radnika angažovanih putem agencija ograničen je na 10-15 odsto u odnosu na ukupan broj zaposlenih u firmi.
