Da li je sve samo puko američko skretanje pažnje s onoga što je uradilo američko čedo u Prištini, nasuprot upozorenjima čak i iz EU i NATO-a? Tek, američka agencija Blumberg u opširnoj analizi upozorava da bi sledeći sukob NATO-a sa Rusijom mogao da se vodi na Balkanu, a glavno žarište bi bila Bosna i Hercegovina.
Povod za to Blumberg vidi u ponovnom pokretanju MAP-a, Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u, jer Alijansa, u nadmetanju sa Rusijom za uticaj na Balkanu, želi pod svoju kapu da stavi i preostale države ovog regiona.
Koliko je zaista realno da se zbog članstva u NATO-u, samo 23 godine posle jednog od najkrvavijih građanskih ratova kakav je bio onaj u BiH, rat pominje kao mogući ishod neslaganja Srba, Hrvata i Bošnjaka po tom pitanju.
Blumberg napominje da je NATO ove godine već potisnuo Rusiju u toj borbi za uticaj na Balkanu, nakon što je primio Crnu Goru u svoje članstvo. Pošto je zvanična Podgorica postala deo porodice NATO-a, a da na referendumu nije proverila volju naroda koji je u istraživanjima javnog mnenja bio ubedljivo protiv toga, NATO je i Makedoniji uputio poziv za početak pregovora iako se, prethodno, na referendumu samo trećina upisanih u biračke spiskove izjasnila za članstvo u Alijansi.
Činjenica da je Skupština Republike Srpske oktobra prošle godine usvojila Rezoluciju o vojnoj neutralnosti nije zasmetala NATO-u da pre 10 dana krene u realizaciju MAP-a, pri čemu je BiH pozvana da podnese svoj prvi godišnji nacionalni program o pripremama za eventualno članstvo.
General-major Vojske Srbije u penziji Mitar Kovač sumnjičav je po pitanju otvorenog vojnog sukoba u BiH zbog pitanja NATO-a. Sukob koji nije vojni i sada postoji i ne verujem da će biti otvoreni, vojni, kaže on za Sputnjik. I ne sumnja da će tih sukoba i dalje biti i da će se oni reflektovati na opšte odnose.
Iako NATO, a pre svega SAD i Velika Britanija, govore da im Balkan sada nije toliko bitan jer će sam od sebe leći na rudu, ipak shvataju, objašnjava on, da ne mogu dalje ako u potpunosti ne reše tu, kako je oni zovu, crnu rupu na Balkanu. A to podrazumeva da čitav taj prostor uguraju ne samo u evropske nego i u evroatlantske integracije, ističe Kovač.
„Mislim da će u čitavom narednom periodu nakon promovisanja vojske Kosova, posle Makedonije, težište pažnje sigurno biti usmereno na BiH. Verujem da će se zadržati koji korak u Makedoniji dok se potpuno ne trasira izvesnost prijema Makedonije u NATO i dok se ne slome nacionalni otpori opozicije u Makedoniji. A onda će, nakon toga, formalizovati i pristupanje lažne države Kosovo u Partnerstvo za mir, a potom i ubrzani prijem u NATO“, objašnjava on sled događaja.
Na pitanje da li će NATO posle onako krvavog međuetničkog rata u BiH rizikovati da uprkos Rezoluciji Skupštine RS o vojnoj neutralnosti potpali vatru da bi ostvario svoj cilj, sagovornik Sputnjika kaže da je NATO poslednjih godina već pokazao osionost kada je u članstvo prihvatao države u kojima ih narod ne želi.
Oni su svesni toga i kroz istraživanje javnog mnenja tačno su znali koji procenat naroda ne želi Crnu Goru u NATO-u. Odgovor su dobili i na referendumu u Makedoniji, to isto sada znaju u BiH, kaže on, dodajući da prema istraživanju javnog mnenja blizu 80 odsto stanovništva u RS ne želi BiH i RS u okviru nje u NATO.
Kovač, međutim, dodaje da sličan procenat od oko 70 odsto u Federaciji BiH jeste za učlanjenje u NATO.
„Takva suprotstavljenost može voditi BiH u stradanje i u potpuno rastakanje. Da je razuma u političkim predstavnicima hrvatskog i muslimanskog naroda ne bi uopšte zapinjali da BiH ide u NATO jer to sigurno vodi u rastakanje državne zajednice koja je i sada na labilnim osnovama“, upozorava sagovornik Sputnjika.
On podseća da su upravo prenebregavanje volje srpskog naroda i njegova majorizacija, koju je tada sprovodila muslimanska opcija na čelu sa Alijom Izetbegovićem, doveli do građanskog rata u BiH.
„Bojim se da isto prenebregavanje volje srpskog naroda povodom pitanja NATO-a u BiH može dovoditi do nemira, kriza pa i nekih incidenata, a u nekim nesretnim okolnostima i do rata. To ozbiljni političari ne treba da smetnu sa uma, bez obzira iz kog naroda u BiH dolaze, jer srpski narod nije za podkusurivanje i ne želi to da bude“, poručio je Kovač.
Osvrćući se na sve učestalije podsticanje pitanja zašto je uopšte 2009. srpski predstavnik potpisao pristupanje BiH MAP-u, on podseća da u to vreme ni Srbija nije bila potpuno protiv toga da razmatra i evroatlantske integracije.
„Tadašnja vlast skoro da je bila bliže toj opciji. Prateći tu matricu i RS je išla po njoj, ali kada su videli da su vlast u Srbiji i 80 odsto naroda protiv NATO-a, i vlast RS nije bila za učlanjenje“, objasnio je Kovač.
Srbi u BiH ne žele da ih od Srbije razdvaja granica nijedne vojne alijanse, istakao je sagovornik Sputnjika.
On je zato mišljenja da bi Milorad Dodik sa stanovišta funkcije koju obavlja kao član predsedništva BiH iz redova srpskog naroda trebalo Rezoluciju RS o neutralnosti da predoči institucijama u Briselu i u okviru EU, a prvenstveno pred NATO-om i da ukaže da ne želi nastavak aktivnosti vezanih za učlanjenje BiH u NATO.
