„Mame su zakon“ je i dalje samo naziv inicijative. Međutim, mame u zakon o budžetu nisu ušle, pa su zbog toga u subotu 15. decembra ispred Vlade Srbije zakazale protest „Mame su ljute“.
Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je usvojen pre godinu dana, a unekoliko izmenjen polovinom godine propisanim nadoknadama za treće i četvrto dete, biće dodatno izmenjen i dopunjen početkom iduće godine. To je potvrdila ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.
„Očekujemo da će se izmene i dopune zakona o finansijskoj podršci sa decom početkom sledeće godine naći pred narodnim poslanicima. Predlagač izmena zakona biće Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja“, izjavila je Đukić Dejanovićeva.
A izmene su neophodne, pošto je postojećim zakonskim rešenjima pogođena najveća grupa žena, kaže za Sputnjik poslanica u Skupštini Srbije Tatjana Macura, koja je i pokrenula inicijativu „Mame su zakon“. Ona objašnjava da je reč o majkama koje su bile zaposlene na neodređeno vreme, ali manje od 18 meseci pre trudnoće, ženama preduzetnicama koje imaju svoje firme, onima koje imaju decu sa posebnim potrebama. Tu su i one koje ne rade, rade na crno, ili volontiraju. One imaju najveće probleme, jer su za sistem nevidljive. Obračun nadoknada za njih je nehuman, ističe Macura.
„Mame su zakon“ smatraju da nadoknadu najmanje u visini republičkog minimalca, koji će biti fiksni deo, treba da prima svaka majka, bez obzira da li je u radnom odnosu ili ne, a da se varijabilni deo računa sa brojem meseci radnog staža koji je imala do rođenja deteta. Macura ipak ne očekuje da će eventualne izmene zakona nešto promeniti i ako ih bude, jer naprosto, kaže ona, u budžetu za 2019. nema sredstava za to, a zakon je upravo o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
„Pošto ih nisu predvideli budžetom, mi mislimo da će sve izmene koje možda i budu došle na dnevni red Skupštine biti kozmetičke, a ne suštinske. Jer da biste zakon suštinski izmenili, morate da odvojite ozbiljnu količinu novca u budžetu u te svrhe“, ukazuje Macura.
Ona podseća da se u Srbiji godišnje rodi 65.000 beba.
„Mi smo uradili grubi proračun, koji kaže ako se rodi toliko beba u jednoj kalendarskoj godini i ako kažemo da svaka mama treba da primi nadoknadu u visini republičkog minimalca koji je oko 220 evra, odnosno oko 25.000 dinara, onda govorimo o cifri od 20 milijardi dinara. To je najgrublja računica, jer mi generalno nemamo statističkih podataka koji se bave ovom temom, a da su javno dostupni“, ukazuje ova sagovornica Sputnjika.
Ona napominje da na svakoj skupštinskoj sednici postavlja to pitanje u vezi sa zakonom, da je bila i u kabinetu ministarke Đukić Dejanovićeve, gde je razgovarala sa njenim savetnicama.
Ministarka je obećala izmene u zakonu, ali one se, kaže Macura, tiču samo grupe žena koje su najmanje brojne u odnosu na ostale i reč je o onima koje imaju najveće zarade u Srbiji. Radi se o predlogu da one, pošto zarađuju više od tri prosečne plate u Srbiji, dobijaju pet prosečnih zarada, objašnjava Macura, napominjući da, po podacima NALED-a ta grupa broji samo 2300 majki.
Uz to, pitanje je da li će ih biti više od nekoliko stotina koje će uopšte doticati ovaj zakon.
Macura podseća na tužan bilans da se svake godine za hiljadu smanji broj prvorođenih beba, odnosno žena koje rađaju prvo dete. One to, ističe sagovornica Sputnjika, čine na nekim adresama van Srbije.
Na to je krajem avgusta upozorila i Đukić Dejanovićeva, ističući da se broj žena koje su u Srbiji rodile prvo dete u 2017. smanjio za hiljadu, istakavši da je taj trend posledica iseljavanja mladih iz zemlje i to onih koji u proseku imaju 28 godina, među kojima je svaka četvrta osoba visokoobrazovana.
Fertilitet ili prosečan broj rođene dece po ženi u Srbiji iznosi 1,46, a da bismo se obnavljali kao narod i država, taj indeks treba da iznosi 2,1, ukazala je ministarka. Nova Strategija za podsticanje rađanja predvidela je niz aktivnosti kojima bi bio povećan taj indeks na 1,85, što je, kako je tada rekla Đukić Dejanovićeva, naš prvi zadatak.
„Ako sada kao država uradimo sve, ne samo u pogledu finansijske podrške, već i svih drugih mera, za 10 godina možemo očekivati da nas bude više“, uveravala je Đukić Dejanovićeva.
Sudeći po osetno smanjenom budžetu čitavog Ministarstva za rad i socijalnu politiku i izostanku sredstava namenjenih za finansijsku podršku porodicama sa decom, trebaće nam više od te planirane decenije da vidimo prve rezultate demografskih mera.
