Srbija je u prethodnih desetak godina ostala je bez grada veličine Novog Sada, a ako se nastavi negativan demografski trend, do 2050. godine naša zemlja izgubiće blizu milion i po stanovnika.
Posle bure koju su u javnosti izazvali slogani sa javnog konkursa koji bi trebalo da promovišu povećanje nataliteta, ministarka kaže da nigde sinergija društva i pojedinca nije važna kao kad je u pitanju populaciona politika, da ona mora da dođe do svakog čoveka. Ona navodi primer bogate Danske, koja se ovim problemom bavila na sličan način.
„Kod najgledanijih serija, ako su imale srećnu porodicu, a samo jedno dete, scenario je menjan. U porodici je moralo da bude dvoje do troje dece. To je pratio niz podsticajnih mera, ali i čuveni slogan ’Šta treba raditi za Dansku‘, koji zvuči čak i vulgarno, koji je mnogo kritikovan, ali je dao rezultate. Naše migracije su posebna bolna tačka, stvaranje uslova da što veći broj mladih, obrazovanih ljudi ostane u Srbiji, ovde stvara porodicu, ovde zadovolji svoje radne potencijalne i ostvarenje na tom polju, to je zapravo najbitniji ključ“, kaže Đukić Dejanovićeva.
Ona dodaje da, kada govorimo o podsticanju rađanja u Srbiji, nije samo reč o novcu, da je jednako važna psihološka podrška roditeljima, pre svega ženama, usklađivanju rada i roditeljstva, podizanju nivoa znanja iz oblasti reprodukcionog zdravlja, ali i jačanja uloge partnera u podizanju i odgajanju dece. Sa demografskog aspekta imamo dva problema, rađanje drugog i trećeg deteta, kaže ministarka.
„Da bi smo se obnavljali, da bi nas sledeće godine bilo isto koliko i ove, trebalo bi da žene koje su u potencijalu da budu majke, da 11 odsto njih ima jedno dete, njih 44 odsto dvoje, a 45 odsto troje dece. Kakva je sada situacija, 52 odsto žena ima jedno dete, tako zadovoljava svoj roditeljski nagon i staje, jer joj sve druge obaveze koje su na njoj onemogućavaju da planira drugo dete, 38 odsto žena rodi i drugo dete, a samo osam odsto ima troje i više dece“, objašnjava Slavica Đukić Dejanović.
Ona podseća da bi neko dobio drugo i treće dete, treba prvo da rodi prvo, te da je ova činjenica prepoznata u Zakonu o finansijskoj podršci porodici, po kome svako rođenje deteta prati takozvana prva pomoć od sto hiljada dinara koja je potrebna svakoj porodici. Ova klauzula Zakona zapravo je stav države da svako rađanje treba da bude stimulisano, da nam je svako dete dragoceno, jer u ukupnoj populaciji do 15 godina imamo samo 14,4 odsto dece. Da bi bilo jasnije, skoro 19 je osoba preko 65 godina, stara smo nacija, podseća sagovornica Sputnjika.
„Podsticaj za rađanje prvog deteta je jako dobar korak, a u ovom Zakonu je posebno važno i to da su sve žene koje su angažovane ugovorom o delu, koje rade privremene i povremene poslove, osiguranice sa sela, potpuno izjednačene sa onima koje su u stalnom radnom odnosu u pogledu svih finansijskih davanja i benefita koje država pruža. Tu je zapravo napravljena revolucija u korist žene, to što je država u lošem potencijalu da zapošljava nekako se prenebegava činjenicom da oni koji rade na različite načine mogu da ostvare svoja prava“, objašnjava Đukić Dejanovićeva.
Ona za Sputnjik kaže da su svi koji se u vrhu države bave demografskom politikom od predsednika Vučića, koji je o natalitetu ne slučajno govorio baš u Orašcu tokom proslave Dana državnosti, dobili konkretan zadatak da razmotre koje su poreske olakšice koje bi posebno stimulisale usklađivanje rada i roditeljstva. Roditeljima, ali i poslodavcima je u interesu da ljudi dolaze motivisani i rasterećeni na posao, pa se čak razmatra mogućnost otvaranja vrtića na radnom mestu ili blizu njega. Takve projekte mogli bi da finansiraju poslodavci, ali oni žele da ih država, za razliku od onih koji nisu socijalno odgovorni, stimuliše, što je naš zadatak za 2018. godinu, kaže ministarka.
„Premijerka, kao predsednica Saveta za populacionu politiku, sa Privrednom komorom, svi mi odgovorni tražimo načine kako da stimulišemo socijalno odgovorne poslodavce koji će ženi nakon porođaja dati četvoročasovno radno vreme, da deo posla uradi od kuće, a da dobije punu platu. Koji će joj omogućiti ne samo fiksni izbor radnog vremena, već varijabilni, da dolazi u smenu koja joj odgovara. I majci i ocu deteta do deset godina. Naš zakon tu mogućnost već daje, ali moramo stimulisati poslodavce. Kad smo ih pitali u jednom istraživanju šta bi za njih bila stimulacija, rekli su da pre svega očekuju poreske benefite, smanjenje određenih doprinosa za roditelje“, kaže Đukić Dejanovićeva.
Ona navodi primer Slovenije u kojoj su poslodavci oslobođeni plaćanja socijalnog i penzionog osiguranja za zaposlene roditelje koji imaju troje dece. Kao primer dobre prakse ministarka za demografiju i populacionu politiku Srbije navodi odluku uprave Novog Sada da izgradi poseban prostor za mlade parove koji su se za osnivanje porodice odlučili tokom studiranja.
Na pitanje Sputnjika da li će Srbija zbog ulaska u Evropsku uniju omogućiti usvajanje dece istopolnim parovima pre nego što usvajanje bude dozvoljeno samcima, Slavica Đukić Dejanović kaže da stepen liberalizacije oko postizanja statusa roditelja u Srbiji treba da bude na višem nivou.
„Građanske inicijative koje dolaze do donosioca zakona su sve brojnije. Mislim da bi za našu dosta tradicionalnu sredinu korak pre razgovora o tome da li gej partneri treba da usvoje dete, moralo biti pravo pojedinca da bude roditelj, ako ne na drugi način, onda kroz usvajanje“, zaključuje Slavica Đukić Dejanović u razgovoru za Sputnjik.
