Turski mediji pišu da je podizanje baze postalo posebno aktuelno u svetlu otvaranja gasovoda „Turski tok“ i rusko-ukrajinskog konflikta u Azovskom moru. Takođe se navodi i da se Turska odlučila na taj korak nakon što je obelodanjeno da Pentagon namerava da pošalje jedan svoj borbeni brod u akvatoriju Crnog mora zbog situacije u Kerčkom moreuzu. Međutim, prema međunarodnim dogovorima vojni brodovi zemalja koje nisu crnomorske države ne mogu u tim vodama da borave duže od 21 dan, a težina vojnih brodova ne bi smela da prelazi 30.000 tona. S druge strane, turska mornarica može da bude u stalnom borbenom dežurstvu, s obzirom da prema konvenciji iz Montrea Turska ima suverenitet nad crnomorskim moreuzima.
Prema toj konvenciji iz 1936. godine Turska je stekla potpunu kontrolu nad Bosforom i Dardanelima. Sporazum garantuje slobodan prolazak civilnih brodova kroz Crno more u mirnodopskom vremenu, a ograničava prolazak ratnih brodova koji ne pripadaju crnomorskim državama. Ako Turska učestvuje u ratu ili smatra da takva pretnja postoji, Ankara ima pravo da zabrani vojnim brodovima drugih zemalja da prođu kroz moreuze. Tokom rata, u kojem Turska ne učestvuje, moreuzi moraju da budu zatvoreni za prolazak ratnih brodova svake zemlje koja učestvuje u ratu.
Sve to nameće pitanje da li se ta baza gradi da bi se, kako tvrde turski mediji, štitio gasovod „Turski tok“ koji ide iz Rusije i da li će to promeniti raspored snaga u crnomorskom regionu. Zašto je, zapravo, Turcima stvarno potrebna još jedna baza?
Pravi razlog za izgradnju baze mogao bi da bude povezan sa namerom Turske da ojača svoju vojno-morsku moć u regionu. Turci su napravili petogodišnji program modernizacije, prema kojem Turska obnavlja svoje baze ne samo u Crnom moru, već i u Mediteranu.
Ankara je sada zabrinuta da crnomorski region postaje predmet političkih i vojnih konfrontacija vodećih sila, a izgradnja nove vojne baze svakako će omogućiti Turskoj efikasniju kontrolu situacije u akvatoriji Crnog mora.
„Turska prikazuje sebe svetu kao jednu od najvećih i najjačih regionalnih država. Ona poklanja veliku pažnju razvoju armije i flote i zbog toga smatra da je jačanje njenih mogućnosti u Crnom moru ne samo pravo, nego i potreba, posebno uzimajući u obzir, kako oni smatraju, jačanje ruske uloge kako u Sredozemnom moru, tako i u Crnom moru posle prisajedinjenja Krima. Jačanje mogućnosti Turske ulazi u strateške planove Ankare i ne predstavlja nikakvo iznenađenje“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Vladimir Fitin.
Razvoj projekta izgradnje vojne baze, koja će biti smeštena u naselju Surmenu na 40 kilometara od grada Trobzona, počeo je u julu prošle godine, iako su planovi o izgradnji postojali još u vreme Hladnog rata. Turske vlasti računaju da će brodovi koji će biti stacionirani u budućoj vojnoj bazi biti angažovani u patroliranju istočnim delom Crnog mora.
Prema otvorenim izvorima, Ratna mornarica Turske ima 14 podmornica, 15 velikih brodova, među kojima su fregate, do 25 minolovaca i 20 raketnih čamaca.
Malo ko u Moskvi veruje da Turska gradi vojnu bazu kako bi se konfrontirala sa Rusijom, jer navodi da će u bazi raditi 400 vojnih i 200 civilnih stručnjaka ukazuju na to da vojni kontingent koji će biti stacioniran u objektu neće značajno promeniti raspodelu snaga u regionu.
Između ostalog, Crnomorska flota Rusija je poslednjih godina znatno ojačana, a i dalje je u procesu modernizacije. Situacija je drastično drugačija od one kakva je bila početkom 20. veka, kada je turska flota bila četiri puta jača od ruske. Rusija sada ima grupu podmornica, nove brodove, uključujući i raketne, fregate, itd.
Bez obzira na to što turska flota prevazilazi Crnomorsku po broju brodova i podmornica, Rusi su daleko ispred po ukupnoj snazi i broju raketa koje mogu da lansiraju sa svojih brodova.
Ruski vojni eksperti podsećaju da će raketna krstarica „Moskva“, posle modernizacije koja je u toku, moći sama da reši sva pitanja u slučaju da neko hoće da proveri snagu Rusije u Crnom moru. Rusija ima i brze raketne brodove tipa „Samum“ na vazdušnom jastuku, koji su naoružani raketnim sistemima i koji su u stanju da odgovore na brojne pretnje.
Crnomorska flota ima i šest novih podmornica sa krstarećim raketama „Kalibar“, kao i raketne sisteme koji drže pod kontrolom celo Crno more, čega su svesni i Turci. Pored toga, ruska morska avijacija je jača od one koju ima Turska.
U isto vreme, ni Turska nije „tapkala u mestu“. Ona se razvijala. Uostalom, ako postoji tendencija širenja sistema baziranja, to znači da tamo ima šta da rasporedi.
Trenutno Turska ima osam vojno-pomorskih baza u četiri mora: u Iskenderunu i Mersini na Sredozemnom moru, u Foči i Akzasu u Egejskom moru, u Eregli na Crnom moru, u Geldžuku na Mramornom moru. Pored toga, Turska ima baze u Istanbulu i Čanakaleu, koje se nalaze u moreuzima Bosforu i Dardanelima.
Odnosi Moskve i Ankare trenutno se mogu oceniti kao dobri. One su taktički saveznici, ali to ne znači da će tako uvek i biti, tim pre što je Turska članica NATO-a, a odnosi Rusije i Severnoatlantske alijanse se ne mogu nazvati jednostavnim.
Ipak, Turska ima pravo da gradi takve baze. Sada je najvažnije da Ankara ne dozvoljava kršenje postojećih međunarodnih konvencija i da drugim zemljama ne dopušta da prave provokacije usmerene prema Rusiji u akvatoriji Crnog mora.
