List „Tajms“ je objavio da su se na Tviteru pojavile stotine naloga navodno povezanih sa Rusijom, na kojima je svakodnevno objavljivano više od 1.500 poruka kako bi se „povećao obim uličnih protesta“ u Francuskoj. S tim u vezi, francuski ministar spoljnih poslova Žan Iv le Drijan izjavio je da je Generalni sekretarijat za odbranu i nacionalnu bezbednost Francuske pokrenuo istragu tim povodom.
Kako objašnjavaju eksperti, u svetu postoji mnogo krugova koji mogu biti zainteresovani za destabilizaciju zemalja zapadne Evrope, a među njima mogu da se nađu i pojedini iz Amerike. Ali, kada je reč o Rusiji, da bi uopšte slika postala jasnija, neophodno je za početak objasniti kakva je trenutna politička ali i ekonomska struktura saradnje Moskve i Pariza.
Poljski politikolog Rafal Hvedoruk tvrdi da Rusija nema politički interes da oslabi vlast aktuelnog predsednika Francuske Emanuela Makrona jer ruski oligarsi u najvećoj meri zavise od izvoza sirovina u Zapadnu Evropu. Sa takvom tvrdnjom saglasna je i profesorka sa Međunarodnog državnog univerziteta za međunarodne odnose u Moskvi Evgenija Običkina, koja dodaje da je sa Francuskom, i pored odrešenih poteškoća, zapravo postignut dijalog, te postoje zajednički politički pogledi.
U krajnjoj liniji, taj dijalog se ogleda pre svega u stavu po pitanju Sirije, ali i u saradnji kada je reč o borbi protiv islamskog ekstremizma. Iako aktuelna saradnja nije na nivou onih odnosa koji su postojali u vreme Žaka Širaka ili Fransoa Miterana posle Hladnog rata, pa čak ni u vreme Nikole Sarkozija, ona, međutim, bolja je nego kada je na čelu Francuske bio Fransoa Oland.
Običkina takođe tvrdi da onaj ko traži nekakav „ruski trag“ u aktuelnim događajima u Francuskoj znači samo da taj neko ne razume društvenu realnost, kao ni instrumente i principe delovanja društva u Francuskoj, baš kao i uzroke njenih ekonomskih problema. Stoga je potrebno sagledati do koje mere su francuske kompanije infiltrirane u ekonomiju Rusije.
„Francuske kompanije ne napuštaju rusko tržište, a francuski privrednici koji su već angažovani u Rusiji, ne žele da odu. Saradnja na tom nivou se sasvim fino razvija. Glavni problem su američke sankcije, te uopšte nije važno da li je na vlasti Makron ili neko drugi, jer se stvar rešava upravo između kompanija – oni rizikuju da dođu u lošu poziciju u odnosima sa SAD i sa američkim ekonomskim, bankarskim sistemom, jer očigledno nemaju nameru da odu sa ruskog tržišta“, ističe.
Pored toga, saradnju između Rusije i Francuske ne treba samo svrstavati na bilateralni nivo, već i na ostala važna pitanja međunarodne bezbednosti, a pre svega kada je reč o situaciji na Bliskom istoku. Samim tim, ističe Običkina, slabljenje Makrona ni u tom segmentu ne ide Moskvi naruku.
Ali vratimo se na pitanje kome bi, međutim, ova situacija išla naruku. Kako tvrde stručnjaci, interes da nemačko-francuski plan po pitanju preuzimanja liderstva u Evropi ne uspe, nakon odluke Velike Britanije da napusti Evropsku, uniju može se primetiti u drugim centrima moći na Zapadu, a tu se u večito misli na Ameriku. Običkina, stoga, ističe da je izuzetno zgodno da zapadni političari koristite floskulu: „Rusija je kriva za sve“.
„U kontekstu sveopštih optužbi Rusije svima se isplati da za sve za šta nemaju odgovor odmah optuže Moskvu. U slučaju Francuske, ovakav stav udaljava dijalog od suštine. U kontekstu demonizacije Rusije i njenih građana, šira publika može dobiti potpuno pogrešnu sliku. Stoga, ovu temu potrebno je razmatrati u okvirima naučnih krugova, evropskog ekspertskog društva i onih koji utiču na javno mnjenje, a to su stručnjaci, baš kao i mediji koji se bave ruskim pitanjima“, zaključuje.
I zvanična Moskva se oglasila po pitanju ovih optužbi, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da se radi o najčistijim klevetama, jer Rusija to što se dešava u Francuskoj smatra isključivo svojim unutrašnjim pitanjem.
