Zakon će omogućiti dopunski rad zdravstvenih radnika u matičnoj kući, a lekari i sestre moći će dodatno da rade trećinu radnog vremena u državnoj ustanovi u kojoj su inače zaposleni. Cenovnike za preglede utvrđivaće upravni odbori bolnica. Pregledi će biti omogućeni za sve usluge, osim za one za koje postoje liste čekanja.
U Ministarstvu zdravlja ističu da usvajanjem zakona žele da omoguće zdravstvenim radnicima da ostanu u svojoj zemlji. Da imaju mogućnost da dodatno zarade obavljajući svoj posao, a da se ne izlažu dodatnim naporima i da rade po nekoliko poslova u privatnim.
Oni napominju da će cene pregleda biti konkurentne i niže nego kod privatnika, a za sve usluge plaćaće se porezi i doprinosi.
Ministarstvo navodi da je ovo jedna od mera da se lekari i sestre zadrže u zemlji i ističe da će sve biti krajnje transparentno.
„Strogo će se voditi računa o tome da nema preusmeravanja pacijenata iz redovne smene u dopunsku i sprovodiće se česte kontrole poštovanja propisa“, dodaju u Ministarstvu zdravlja.
Neophodan permanentan nadzor
Predsednik Nacionalne asocijacije Udruženja zdravstvenih radnika Srbije Nebojša Vacić za Sputnjik ističe da ideja o dopunskom angažovanja zdravstvenih radnika ima i dobre i loše strane.
„Dobro je što će zdravstveni radnici moći dodatno da rade u okviru svoje ustanove, jer su plate zaista niske i ne verujem da će se po tom pitanju uskoro nešto značajnije promeniti. S druge strane, loše je za privatnu praksu, jer privatnici smatraju da se ovom merom zadire u njihov deo“, kaže Vacić.
On smatra da je pre tih mera, država trebalo da dozvoli da zdravstvene knjižice važe i u državnim i u privatnim ustanovama i da republički fond plaća usluge i državnoj i privatnoj praksi.
Vacić ističe da je za primenu zakona neophodan permanentan nadzor Ministarstva zdravlja kako bi se mogućnost zloupotreba svela na najmanju moguću meru.
„Nešto slično je u praksi već bilo primenjivano 2008. godine, lekari su u nekim državnim ustanovama radili u okviru ’večernjih klinika‘ u državnim ustanovama, ali zbog mnogobrojnih pritužbi na duge liste čekanja, taj koncept je napušten.“
Vacić ocenjuje da izmene zakona neće zaustaviti odliv zdravstvenih radnika u inostranstvo, koji je već alarmantan.
„Uz to je neophodno primeniti još jedan paket mera kako bi se sprečio odlazak kadrova“, smatra Vacić.
Lekarska komora Srbije: Potrebno uključiti i privatnu praksu
Iz Lekarske komore za Sputnjik ističu da su i do sada zdravstvene ustanove za dopunski rad mogle, ako imaju za tim potrebe, da uključe u svoj rad lekara koji radi u drugoj ustanovi.
„Kad su u pitanju privatni lekari i privatne zdravstvene ustanove, Republički fond za zdravstveno osiguranje može da zaključi ugovore sa njima. Lekarska komora Srbije je stava da je potrebno uključiti privatnu praksu u jedinstveni zdravstveni sistem zdravstvene zaštite, izjednačavajući prava i obaveze lekara, bez obzira na sektor u kojem su angažovani.“
Oni navode da je za Lekarsku komoru Srbije veliki uspeh što je u novom Zakonu, pored ostalih izmena, prihvaćeno i da lekari mogu da rade ne samo kod jednog, nego kod tri poslodavca, kroz dopunski rad.
„Tek podzakonskim aktima biće preciznije definisano kako će se budući Zakon o zdravstvenoj zaštiti sprovoditi, a njegova konkretna primena u praksi zavisiće od načina organizacije službe i potreba svake pojedinačne zdravstvene ustanove“, navode iz te komore i dodaju da svako poboljšanje uslova rada i finansijskog statusa lekara doprinosi tome da Srbija postane privlačnija zemlja za život i izgradnju profesionalne karijere.
Komora godišnje izda oko 800 sertifikata za rad u inostranstvu
Iz Komore navode da nijedna institucija u Srbiji, pa ni Lekarska komora, nema precizne podatke o broju lekara koji godišnje napuste zemlju.
„Podaci o broju sertifikata koji se izdaju lekarima radi zaposlenja u inostranstvu ne mogu da se koriste kao pokazatelj broja lekara koji se iseljavaju, jer se ti sertifikati izdaju i lekarima koji odlaze na privremeni rad u inostranstvo — obično u BiH, Crnu Goru, ali i neke druge zemlje. Neke naše procene su da od oko 800 sertifikata dobre prakse, koje LKS u proseku izda na godišnjem nivou, polovinu lekari traže zbog iseljenja.“
