„Namerno neću govoriti o svima, počev od ličnih sankcija za one koji su učestvovali u agresiji protiv Ukrajine, ali i za ograničavanje potencijala ruskih azovskih luka, kao i neke druge kreativne sankcije“, istakao je Klimkin nakon zasedanja Saveta Evrope u Briselu.
Prema rečima ministra, pojedini evropski političari podržali su predlog Kijeva. On je dodao i da ova odluka zahteva „detaljniju raspravu“.
Kasnije je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini odbila da direktno oceni Klimkinovu izjavu.
„Sam sastanak… je politički gest sa naše strane, to je način da još jednom potvrdimo podršku Ukrajini i njenom suverenitetu“, rekla je ona, ali nije ni potvrdila ni demantovala Klimkinovu izjavu o predlozima za nove sankcije.
Izvor u strukturama EU kasnije je istakao da se tri od četiri navedene tačke ionako već realizuju.
Incident u Kerčkom moreuzu
Mali oklopni artiljerijski brodovi „Nikopolj“, „Berdjansk“ i tegljač „Jani Kapu“ ukrajinske ratne mornarice zadržala je granična služba Rusije za kršenje državne granice Rusije u luci Kerč.
U nedelju 25. novembra brodovi su ušli u privremeno zatvorene vode Rusije i nekoliko sati izvodili opasne manevre, ignorišući zahteve ruskih brodova koji su ih pratili.
Privedena su 24 ukrajinska vojnika, uključujući dva agenta Službe bezbednosti Ukrajine, koji su se, prema rečima pres-službe Federalne službe bezbednosti (FSB), nalazili na brodovima i koordinisali provokacije.
FSB je u decembru saopštila da je cilj provokacije Ukrajine bio Krimski most.
Posle toga Kijev je optužio Moskvu za agresiju i uveo ratno stanje u deset oblasti. Predsednik Rusije Vladimir Putin je incident u Kerčkom moreuzu nazvao ranije planiranom provokacijom, koja je povezana sa niskim rejtingom Petra Porošenka uoči predsedničkih izbora.
