Kada su evropske zemlje odlučile da više ne ratuju među sobom, pošle su od ekonomskog interesa kao zajedničkog — tako je od Evropske zajednice za ugalj i čelik postepeno nastajala politička zajednica evropskih država, danas znana kao Evropska unija.
Princip ekonomskog interesa kao vezivnog tkiva između država primenjen je i na zemlje Centralne Evrope, koje su pre nego što su postale članice Unije, formirale CEFTA, Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini.
Prvobitni sporazum, potpisan 1992. godine u Krakovu okupio je Poljsku, tadašnju Čehoslovačku i Mađarsku, a kasnije je proširen i na Sloveniju, Slovačku, posle raspada Čehoslovačke, Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju i Makedoniju.
Kada je razmatrano da i ostale balkanske zemlje pristupe sporazumu, jer su već imale potpisane bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini u okviru Pakta za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, princip povezivanja zemalja kroz ekonomsku razmenu kako bi se prevazišle političke razlike još je smatran za dobitničku kombinaciju.
Međutim, niko nije računao da političke razlike mogu da postanu nepremostive i da ekonomski interes više ne predstavlja dominantan princip. To se dogodilo kada su privremene kosovske institucije uvele taksu od 100 odsto na srpsku robu, a delegacije prištinskih institucija i Albanije, koje su napustile sastanak Zajedničkog komiteta CEFTA u Prištini, samo su stavili „tačku na i“, kako bi se to na Zapadu reklo.
Srpska delegacija u Prištini insistirala je da sastankom predsedava Unmik, kao potpisnik CEFTA, ali je, kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, pokazala dobru volju time što je pristala da sastankom zajednički predsedavaju Unmik i privremene prištinske institucije.
Nakon izlaganja predstavnika srpske delegacije, koji je izneo stav da Priština treba odmah da povuče, kako se u saopštenju kaže, radikalne, nezakonite i diskriminatorne mere od 6. i 21. novembra, sastanak prvo napušta prištinska delegacija, a nedugo zatim i albanska, čime je nestao kvorum za rad.
Time su Priština i Albanija praktično blokirale rad CEFTA i dovele u pitanje budućnost tog sporazuma, koji je trebalo da bude jedan od odlučujućih faktora koji će zemlje našeg regiona uvesti u EU.
Radi se o potezima motivisanih politikom sa dramatičnim ekonomskim posledicama, smatra Radojka Nikolić, glavna urednica magazina „Biznis“ i „Ekonometar“.
Ne samo zato što je Srbija veliki izvoznik na tržište Kosova i Metohije (KiM je ušao u CEFTA kao posebna carinska teritorija), već i zato što se potezima Prištine i Albanije presecaju sve robne komunikacije, trgovinska razmena i bilo koji oblik ekonomske saradnje, koja tek što je „zaživela“ u većoj meri nego što je to bilo u prošlosti, napominje ona.
„Ovoga puta, siva ekonomija počela je da ulazi u legalne tokove i to je bio jedan od pozitivnih rezultata saradnje koja je bila uspostavljena delom i na političkoj liniji, a najvećim delom na ekonomskoj razmeni. Ovo što se sada dogodilo predstavlja apsolutni prekid i neshvatljivo je da se dešava na tlu Evrope“, kaže Nikolićeva.
Prema mišljenju Rajka Petrovića, stručnjaka za regionalnu politiku iz beogradskog Instituta za evropske studije, u odlukama Prištine nema ekonomije.
Revoltirane ishodom glasanja na generalnoj skupštini Interpola, prištinske vlasti su, prema njegovim rečima, odlučile da kazne Srbiju i BiH, a Priština je kivna na Beograd i zbog toga što Srbija ima uspeha u borbi za očuvanje KiM u svojim granicama na međunarodnom planu. Podsećamo, Madagaskar je još jedna država koja se pridružila spisku onih zemalja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova.
„Isključivo je reč o političkoj akciji, odmazdi koja nema nikakve veze sa ekonomijom, ali koja itekako pogađa ekonomiju, ne samo Srbije, već i okolnih zemalja, pa shodno tome, ne izostaje reakcija brojnih međunarodnih i evropskih političkih aktera koji daju podršku Srbiji i zahtevaju od Prištine da što pre ukine takse“, kaže Petrović.
Šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini, američkom državnom sekretaru Majku Pompeu, evropskom komesaru za proširenje Johanesu Hanu i drugim svetskim zvaničnicima koji od Prištine traže ukidanje takse, pridružio se i šef Unmika Zahir Tanin.
„Što se tiče tarifa koje su postavljene na srpsku i bosansku robu, takve radnje predstavljaju jasnu povredu CEFTA i trebalo bi da budu povučene“, naglasio je on, pozvavši lidere svih strana da pokažu veću uzdržanost i izbegnu dalju provokaciju koja može da ugrozi izglede za normalizaciju odnosa ili dovede do eskalacije tenzija.
CEFTA je i inače bila u krizi, objašnjava Nikolićeva, zbog nesloge i različitih interesa koji postoje između zemalja-članica. Sporovi između balkanskih zemalja u okviru CEFTA nisu postojali u okviru tog sporazuma dok su njegove članice bile centralnoevropske zemlje.
Necarinske i administrativne barijere, čekanje kamiona na granicama, fitosanitarni problemi, traženje dodatnih laboratorijskih sertifikata, carinske barijere, iako je CEFTA bescarinska zona, kao i obustava isporuka žitarica, brašna, mleka i mlečnih proizvoda i druge osetljive robe koja je najviše u prometu, bili su problemi među današnjim članicama CEFTA, objašnjava Nikolićeva, koja dodaje da je i Srbija bila pogođena takvim merama.
„Problema je bilo uvek, ali ovo sada znači da je Prištine defakto stavila CEFTA projekat van snage. I to znači da je CEFTA u krizi, da taj projekat koji je lansirala EU mora nekako da se redefiniše, ukoliko zaista žele da se ovde uspostavi bescarinska trgovina i da se zemlje ekonomski unaprede. Pre svega, CEFTA treba da izađe iz politike, odnosno da politika izađe iz CEFTA. Nemoguće je da ekonomski funkcionišete ako se svaki čas pravi neka politička barijera koja vas u tome onemogućuje“, zaključuje Nikolićeva.
Kao jedno od mogućih rešenja, Petrović navodi da postoji predlog da se, nakon poslednjih incidenata, formira „CEFTA plus“, u kojoj bi se stvorili snažniji mehanizmi za sankcionisanje onih članica koje ne poštuju dogovorene sporazume.
„To je u proteklih nekoliko godina, nevezano za ovaj slučaj, predlagala naša strana, jer postojeći aranžman u okviru CEFTA ne poznaje nikakve pravne mehanizme putem kojih bi se mogli rešiti ovakvi problemi. Jedino što je moguće upotrebiti jesu politički pritisci na subjekte koji krše CEFTA“, kaže Petrović.
Međutim, prema njegovim rečima, postavlja se pitanje koliko taj predlog ima podršku EU u okolnostima nestabilnosti u kojima se region danas nalazi.
