Amerika je spremna za slanje ratnih brodova u Crno more, o čemu je obavestila Tursku, a Rusija je najavila da će adekvatno odgovoriti. Moglo bi to da znači, upozorila je Moskva, i da će ruske podmornice isplivati uz obale Amerike. Ni to, kao i ono prvo, ne bi bilo kršenje propisa. Zamenik predsedavajućeg Odbora Državne dume Rusije za odbranu Jurij Švitkin kaže da ne bi želeo da se to desi.
Nema sumnje da je Crno more pod budnim okom svih zainteresovanih strana posle nedavnog incidenta u Kerčkom moreuzu, kada su tri broda ukrajinske ratne mornarice ušla u teritorijalne vode Rusije. Amerika i dalje insistira da Rusija pusti zarobljene ukrajinske mornare i vrati brodove.
Generalno zategnutu situaciju između dve sile oslikavaju i provokacije sa američke strane kojih ne manjka. Tako je Švitkin okarakterisao prolazak razarača američke mornarice blizu baze Pacifičke flote Rusije, naravno ne ulazeći u teritorijalne vode Rusije.
Spoljnopolitički komentator lista „Politika“ Miroslav Lazanski smatra da ipak nema nikakve posebne dramatike u vesti da je američka vojska tražila od Stejt departmenta da obavesti turske vlasti o nameri da njeni ratni brodovi uplove u Crno more.
„Po konvenciji iz Montrea iz 1936. godine koja reguliše pravo prolaska kroz Bosfor i Dardanele i reguliše pravo boravka stranih ratnih brodova zemalja koje nemaju izlaz na Crno more, oni, uključujući i američke, imaju pravo da uđu u međunarodne vode Crnog mora i ostanu određen broj dana“, objašnjava za Sputnjik Lazanski.
Ističući da prisustvo američkih brodova u tim vodama nije ništa novo, on dodaje da je to što su obavestili turske vlasti normalna procedura, jer nisu zemlja crnomorskog regiona.
Dovoljno je samo obaveštenje i oni imaju pravo da prođu, ali tačno se zna koliko njihov ratni brod može da ostane u akvatoriji, kaže Lazanski, koji misli da je to najduže 21 dan, posle čega moraju da izađu.
„S tim što Amerikanci postupaju vrlo lukavo. Kako koji brod koji je prisutan u Crnom moru ispuni tu kvotu od 21 dan i krene nazad, tako drugi brod uplovi i time obezbeđuju permanentnu prisutnost u akvatoriji Crnog mora“, kaže sagovornik Sputnjika.
Pravo prisustva američkih brodova u Crnom moru, ne znači, dodaje Lazanki, da oni nisu pod budnim okom Rusa.
„To što su Rusi rekli da će reagovati odgovarajućim merama naravno da je očekivano. Oni svaki taj američki brod prate jer praktično dolazi na južne granice Ruske Federacije. Prate ga brodovima, avijacijom, radarski. Dakle, nijedan američki, a ni bilo čiji drugi strani ratni brod, koji ne pripada zemljama koje izlaze na Crno more, kad je u Crnom moru nije bez nadzora ruske vojske svim mogućim sistemima osmatranja“, ističe ovaj spoljnopolitički komentator.
Na pitanje šta strani ratni brodovi mogu da rade u međunarodnim vodama, a šta ne mogu, Lazanski odgovara da mogu sve.
„Kada su u međunarodnim vodama mogu da obavljaju vežbe, da ispaljuju i borbene sisteme. Međunarodne vode su međunarodne, bilo na Crnom moru ili Atlantiku, Pacifiku i možete da obavljate svaku vrstu aktivnosti koja nije ekološki škodljiva. Tako smo u prošlosti i videli da brodovi NATO-a uplove u Crno more i vežbaju“, podseća Lazanski.
On, međutim, ukazuje da bi od najave dolaska američkih ratnih brodova u Crno more, sa više pažnje trebalo pratiti pominjani ulazak ratnih brodova u Azovsko more.
Rusija je, podseća Lazanski, rekla da neće dozvoliti ulazak američkih brodova u Azovsko more, a to znači prolazak ispod Kerčkog mosta. Tu je, smatra on, moguća nova provokacija, da NATO pokaže da može da uđe u Azovsko more, jer i ono ima i teritorijalne i međunarodne vode.
„Širina Azovskog mora je takva da postoji jedan pojas gde su međunarodne vode, ali pošto je tamo prosečna dubina mora oko sedam metara pitanje je kako brodovi mogu da izbegnu te plićake, a da ne uđu u ruske teritorijalne vode“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
On dodaje da ceo taj problem Rusi mogu da reše vrlo jednostavno, kao što su ga rešili i prilikom incidenta sa ukrajinskim brodovima, tako što bi prolaz preprečili velikim trgovačkim brodom i praktično onemogućili NATO brodovima da ga obiđu.
Mislim da su i ljudi iz NATO-a svesni da im ta vrsta manevra, kojim bi se zaglibili u plićaku, ne pada na pamet, mada ih je predsednik Ukrajine Petro Porošenko pozivao da uđu u Azovsko more, ističe naš poznati vojni komentator.
„Jasno je da je Crno more pod kontrolom Rusa i da povratkom Krima, koji je nepotopivi nosač aviona, mogu tu samo da se slikaju turistički“, slikovito je zaključio Lazanski.
