Paralelno sa najavama formiranja Vojske Kosova, Priština svoje vojne potencijale uz pomoć saveznika sa Zapada polako, ali sigurno diže na nivo savremeno opremljene vojske.
U tom kontekstu osvanula je i vest da je brod sa kontejnerom punim najnovijeg naoružanja za potrebe opremanja „vojske Kosova“ trenutno na putu preko Atlantika do luke Drač u Albaniji, odakle će opasni tovar biti odvezen do baza Kosovskih snaga bezbednosti. Potreba za dodatnim naoružanjem pravda se eventualnim pogoršanjem bezbednosne situacije na severu.
Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji, za Sputnjik kaže da dovoženje naoružanja preko luke Drač za Kosovo nije nova vest i da se to dešavalo i ranije. Po njegovim rečima, oružane snage Kosova u sadašnjem sastavu ni po čemu nisu pretnja za Srbiju u vojnom smislu, ali su problem za naše stanovništvo na Kosovu, jer bi u slučaju blokade, administrativne linije prema Srbiji uz saglasnost Kfora i NATO-a bile usmerene ka ovim delovima. Međutim, on smatra da postoji i veća opasnost, jer vojska Kosova, kako tvrdi, nema samo brojno stanje od pet hiljada stalnog sastava, plus tri hiljade rezervnog, kako se o tome govori.
„Problem je u tome što takva ’vojska‘ može da regrutuje veliko ljudstvo ako bi došlo do oružanog konflikta. To znači da ta brojka može da ’naraste‘ i do 30.000 naoružanih Albanaca, jer oni i sada kao veterani i Udruženja OVK imaju mogućnost da odjednom podignu veliki deo stanovništva koje je pod oružjem. Jer Albanci nikada nisu prekinuli kontinuitet naoružavanja, naročito posle odlaska srpske vojske i policije sa Kosmeta“, upozorava naš sagovornik.
On dodaje da, oficijelno gledano, Kosovo za sada raspolaže modernim naoružanjem, uglavnom za pešadisjke jedinice: od pištolja, pušaka, puškomitraljeza, snajpera — malog i velikog dometa. Ali, problem je u tome što će dobiti još, tvrdi naš sagovonik.
„Imaju i oklopna vozila na kojima su integrisana sredstva za vatrenu podršku, imaju bacače granata malog dometa i prenosna sredstva za protivoklopnu borbu, odnosno ručne raketne bacače za prtivoklopnu borbu. Nakon osnivanja vojske, već su određene države koje će im kroz donacije ustupiti složenija borbena sredstva i sisteme. To se pre svega odnosi na različite tipove minobacača, haubica, prenosnih protivoklopnih raketa malog i srednjeg dometa — od tri do pet hiljada metara. Dobiće i protivvazduhoplovne raketne prenosne sisteme, naravno zapadnog porekla, za gađanje niskoletećih helikoptera, aviona, i slično. Tako bi ih osposobili upravo za odbranu od jednica vojske Srbije“, naglašava general-major Kovač.
On ističe da to nije sve i da ih saveznici već opremaju sredstvima veze i informacionim sistemima taktičkog nivoa.
„Planiraju da zajedno sa NATO-om preko donacija dobiju i složene borbene sisteme za protivoklopnu borbu za vatrenu podršku snaga na bojištu i protivvazdušnu odbranu, prenosne sisteme, sredstva komunikacija. Već imaju specijalno opremljene jedinice sa sredstvima za izviđanje, noćno otkrivanje ciljeva, streljačka sredstva sa laserskim obeleživačima ciljeva“, dodaje naš sagovornik.
Takođe, poseduju i transportere na kojima imaju ugrađene mitraljeze, a čija je svrha da daju neposrednu podršku i dejstvo pešadiji. Imaju i hamere kao donaciju Amerikanaca, ali i sva vojna oprema je poreklom sa Zapada, dok u obuci prednjače britanski specijalci.
Podsećanja radi, kada je KBS osnovan, prve donacije su stigle iz zemalja NATO-a. Tada su SAD donirale vojne uniforme, Nemačka vojna vozila, a Slovenija 30.000 evra. KBS funkcioniše po NATO standardima.
