Odluka o KiM trebalo bi da bude doneta bez ucenjivanja Beograda, na osnovama i uz poštovanje Rezolucije 1244, koja fiksira teritorijalnu lojalnost Kosova Srbiji, poručio je Čepurin.
Pripremajući se za posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, ambasador kaže da će ovo biti treći susret lidera dveju zemalja za deset meseci što, kako objašnjava, potvrđuje da oni imaju o mnogo čemu da razgovaraju, ali takođe svedoči i o nivou poverenja koje postoji između predsednika Putina i srpskog predsednika Vučića.
Susret dvojice lidera podrazumevaće potpisivanje velikog broja bilateralnih sporazuma, od kojih će neki obezbediti osnove za pokretanje saradnje u oblasti atomske energije.
Čepurin dodaje da će pitanje Kosova biti nezaobilazna tema razgovora, uz napomenu da stav Rusije po ovom pitanju ostaje nepromenjen i da ona insistira na tome da bilo koji dogovor o budućim odnosima treba da bude baziran na Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija.
Na pitanje kako napreduju pripreme za dolazak predsednika Putina u januaru, Čepurin kaže da i Rusija i Srbija pridaju veliki značaj predstojećoj poseti ruskog predsednika Beogradu.
Kako je rekao, nije tajna da se ovaj događaj veoma temeljno priprema, a prevashodno se radi na sadržaju sastanka.
„Pripremaju se brojni dokumenti za potpisivanje. Zamenik generalnog direktora kompanije ’Rosatom‘, N.N. Spaski, nedavno je bio u Beogradu i razgovarao sa predsednikom Vučićem o perspektivnoj oblasti saradnje — korišćenju atomske energije u mirnodopske svrhe, prevashodno u oblasti medicine“, rekao je Čepurin.
On je dodao da pojavljuju dobre perspektive za saradnju i u oblasti naprednih tehnologija (sa gigantima poput „Rosteka“, „Rosatoma“, „Roskomosa“, „Jandeksa“, „Kasperskog“ itd.), u energetskom sektoru („Gaspromnjeft“ i „Pauer mašins“), gasnom sektoru („Gasprom“), agrikulturi, transportnoj infrastrukturi („Rašn reilvejs“) i drugim oblastima.
Komentarišući učestalost susreta Srbije i Rusije na najvišem nivou, ambasador je rekao da to svedoči o stepenu poverenje koje postoji između dvojice lidera.
„Kao drugo, to znači da imaju o čemu da razgovaraju. Rusija i Srbija su čvrsto posvećene razvoju bilateralnih odnosa koji će zadovoljiti interese naših zemalja i naroda. Ovo će biti treći susret naših lidera za deset meseci, nakon što su se oni u Moskvi sastali 9. maja i 2. oktobra ove godine“, naveo je ruski ambasador.
Odgovarajući na pitanje da li su već poznate teme razgovora koji će se održati u Beogradu 2019, Čepurin je rekao da nije teško pogoditi da će raspon tema biti vrlo širok.
„Pre svega ovo je bilateralna tema: politička, ekonomska i kulturna. Razmena mišljenja na temu situacije na Balkanu je takođe važna. Obavezna tema je, naravno, rešavanje kosovskog pitanja, gde su naša viđenja vrlo bliska“, rekao je Čepurin.
Na komentar novinara da je ambasador više puta ponovio da je sporazum koji je prihvatljiv za Srbiju prihvatljiv i za Rusiju i na pitanje da li to podrazumeva i podelu, Čepurin je rekao:
„Rusija će podržati odluku koju Srbija smatra prihvatljivom za sebe. Ako je Beograd zadovoljan razgraničenjem sa kosovskim Albancima, ne vidim razloga za primedbe od strane Moskve. Ovde su važne dve stvari. Odluka treba da bude doneta bez ucenjivanja Beograda, na osnovama i uz poštovanje Rezolucije 1244, koja fiksira teritorijalnu lojalnost Kosova Srbiji. Drugo, takva odluka, ako bude donesena, treba da bude učvršćena usvajanjem nove rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ona takođe treba da bude primenjena. Možemo videti da su napori Evropske unije propali, jer Priština potpuno ignoriše privremene dogovore koji su postignuti u okviru briselskog procesa, uključujući uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Sada je Priština pokrenula pitanja oružanih snaga, tarifa“, objasnio je Čepurin.
Ambasador je dodao da nema vidljivog napretka u povratku srpskih izbeglica, a Srpska pravoslavna crkva je izložena novim napadima.
„Specijalni sud nikada nije počeo sa radom na Kosovu. A šta je sa istragom ubistva Olivera Ivanovića koju vode Kosovari? Sve ovo ne doprinosi optimizmu“, istakao je Čepurin.
On je podvukao da priznavanje „suvereniteta“ Kosova od strane pojedinih zemalja ne menja međunarodni pravni status pokrajine.
„Neophodno je tražiti rešenje unutar pravnog okvira, a to je rezolucija 1244“, objasnio je ambasador RF u Beogradu.
Na pitanje kako gleda na strateški pristup Srbije ka članstvu u EU i povećanju saradnje sa NATO-om u okviru programa Partnerstvo za mir, Čepurin kaže da nije moguće naći niti jedan zvaničan dokument u kojem se Moskva protivi evrointegracijama Srbije ili da je uopšte protiv evrointegracija kao takvih.
„U isto vreme, i to je vrlo važno, Beograd ne bi trebalo da bude podvrgnut ultimatumima i da se od njega traži da raskine partnerstvo sa Rusijom. Ako pogledamo primere samih zemalja članica EU, možete videti negativne posledice takvih nepromišljenih i kontraproduktivnih poteza. Kada je reč o NATO-u, mi odavno upozoravamo na negativne posledice širenja tog bloka ka istoku. Međutim, srpske vlasti se čvrsto pridržavaju principa vojne neutralnosti. Beograd ne želi članstvo u NATO-u, niti da se pridruži antiruskim sankcijama, i zapadne zemlje treba da poštuju takvu poziciju“, naveo je Čepurin u razgovoru za „Kord magazin“.
