Kada je reč o zvaničnom stavu Rusije o kosovskom problemu, Čepurin ističe da tu postoje tri važna elementa.
„Prvo, mi ne priznajemo državu Kosovo, strogo se pridržavamo Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Samo Beograd i Priština mogu da se dogovore o statusu, stepenu autonomije Pokrajine Kosovo i Metohija. Drugo, to rešenje mora da se donese bez drskog pritiska Zapada na Beograd. Treće, bićemo spremni da pružamo doprinos traganju za kompromisom i stabilnim rešenjem situacije“, naglasio je Čepurin.
Prema njegovim rečima, Rusija se solidariše s težnjom Srbije da pronađe rešenje u okviru svog ustava i rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Spremni smo da podržimo one kompromise koji budu prihvatljivi za narod nama prijateljske Srbije. Inicijativa i određivanje stavova je na Srbiji, a uloga Rusije se svodi na eventualnu podršku na zahtev srpske strane. Interesantno je što sada sve više zemalja razmišlja o odustajanju od ranijeg priznanja Kosova. Prve laste su Surinam, Sao Tome i Principe, a u junu je svoje priznanje opozvala i Liberija“, podsetio je ruski ambasador.
Kada je reč o evropskoj perspektivi Srbije, Čepurin smatra da se ulazak Srbije u Evropsku uniju neće dogoditi pre 2025. godine, a da je i to optimistična prognoza.
„Ali kakva će biti Evropska unija do tog vremena? Srbi kategorički odbijaju da njihovo stupanje u EU pogorša njihov odnos s Rusijom. Ovde vlada uverenje da EU neće opstati do tada, a te sumnje se sve više pojačavaju. Srbi su, pritom, čvrsto protiv stupanja u NATO. A ostaje i problem Kosova. Pritisak Amerikanaca se pojačava, ali Beograd ne namerava da kapitulira pred Zapadom. Tu je pitanja više nego odgovora. Zapad koristi ’šargarepu‘ EU kako bi Beograd bio popustljiviji“, smatra Čepurin.
Na pitanje da li je Kosovo „srpski Krim“, Čepurin je istakao da je Kosovo srpska teritorija: „To je njena svetinja. Kosovo takođe treba da se vrati u pravni i državni okvir Srbije u skladu s međunarodnim pravom. Albanci nazivaju državu ’Kosova‘. Srbi ga nazivaju ’Pokrajina Kosovo i Metohija‘, kako se ona i zvanično zove u Ustavu Srbije. ’Zemlja drozdova i manastira‘“.
Ruski ambasador je podsetio na to da je prema važećoj rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, usvojenoj 10. juna 1999. godine, Kosovo deo Srbije, te da „nikakve druge međunarodno-pravne baze nema“.
„Kosovo je danas najsiromašniji i najkriminalniji deo Južne Evrope. Narkotici, šverc, najveća američka baza Bondstil, oružje, izbeglice. Jedni beže i stradaju, a drugi se bogate“, upozorio je Čepurin.
