Ministar za energetiku Katara Sad bin Šrida el Kabi saopštio je da je Doha odlučila da izađe iz OPEK-a od 1. januara 2019. godine. Katar će nastaviti da proizvodi naftu, ali će se fokusirati na proizvodnju gasa. Ta mala zalivska država je izuzetno bogata prirodnim resursima i najveći je svetski izvoznik prirodnog tečnog gasa, a planirano je da se proizvodnja tečnog gasa poveća sa 77 na 110 miliona tona godišnje.
Kabi je rekao da Katar nema mnogo potencijala u nafti i da je jasno da je potencijal zemlje gas.
Katar je mali proizvođač nafte. U oktobru je zemlja proizvodila samo 610 hiljada barela nafte dnevno. Zbog toga ruski eksperti veruju da se povećanje proizvodnje nafte u Kataru neće značajno odraziti na globalno tržište. U tom pogledu, s aspekta ponude i potražnje, ništa se neće promeniti izlaskom Katara iz OPEK-a.
Pojedini ruski eksperti smatraju da je ovo u neku ruku politička i simbolična odluka Dohe, s obzirom na loše odnose sa Saudijskom Arabijom, zemljom koja igra glavnu ulogu u OPEK-u.
Saudijska Arabija, Bahrein, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati su pre skoro godinu i po dana prekinuli diplomatske odnose sa Katarom i počeli ekonomski bojkot. One optužuju Katar da podržava „terorističke pokrete“, da je naklonjeniji Iranu nego njima i da narušava stabilnost i regionu.
„Mislim da to što Katar napušta OPEK nije dobra situacija. Ta zemlja nije na poslednjem mestu u OPEK-u. Katar je imao dobar lobi, zato što nije bio u dobrim odnosima sa Saudijskom Arabijom. Jasno je da se njihovi stavovi razlikuju po nekim pitanjima. Ranije su bili zajedno i, u principu, promovisali jedinstvenu politiku u OPEK-u. Međutim, situacija se promenila i mislim da je verovatno zbog toga i diktiran izlazak Katara iz te organizacije. Doha ima želju da povećava proizvodnju, a sporazum ga ograničava. Njihova odluka je razumljiva ako se zna da je to država koja živi od energenata, njihovi glavni prihodi su od prodaje tečnog prirodnog gasa, pa i nafte“, kaže za Sputnjik Ana Kokareva, zamenik direktora analitičkog odeljenja kompanije „Alpari“.
Eksperti ističu da je sada glavno pitanje da li bi i druge zemlje mogle da krenu putem Katara i gde bi to odvelo. Dok jedini ističu da trenutno nema garancija da neke druge države neće napustiti OPEK kako bi radile u sopstvenim interesima i povećale proizvodnju, drugi takav razvoj događaja kategorično odbacuju, navodeći da bi to dovelo do propasti OPEK-a. Kako objašnjavaju, u tom slučaju niko ne bi regulisao obim proizvodnje, što bi dovelo do prekomerne količine nafte na tržištu, a cena „crnog zlata“ bi pala. Takav scenario nijedna zemlja ne želi i zbog toga se veruje da niko osim Katara neće izaći iz OPEK-a.
Ruski ekspert za energetiku Jurij Solozobov kaže da se ovde radi o dugoročnoj državnoj strategiji Katara.
„Katar je sada lider na tržištu tečnog prirodnog gasa. Treća je zemlja u svetu po rezervama gasa i jasno je da će to tržište rasti i biti veoma konkurentno. Iza peta im je drugi najveći proizvođač — Australija i treći proizvođač — SAD, koje žele da svoj gas proguraju na evropsko tržište. Katar, zahvaljujući svojim jedinstvenim geografskim karakteristikama, može istovremeno da isporučuje tečni prirodni gas na sva tržišta — evropsko, severnoameričko i azijsko. I oni su doneli stratešku odluku da se usredsrede na dva konkurentna i globalno rastuća tržišta — tržište Evrope i Indije“, kaže Solozobov.
Ekspert dodaje da će se Katar fokusirati na proizvodnju gasa, jer je tu našao svoju računicu, s obzirom da je proizvodnja tečnog prirodnog gasa u toj zemlji jeftina.
„Drugo, vodi se državna politika razvoja i prodaje, a državna kompanija gas i proizvodi i prodaje. I što je najvažnije, Katar ima sopstvenu flotu brodova za transport gasa. Stručnjaci smatraju da će deficit tih brodova biti odlučujući faktor u trci za liderstvo na tržištu tečnog prirodnog gasa u narednih 20 godina. Katar radi sve smišljeno i čini sve što je potrebno kako bi sačuvao svoje liderstvo na tom tržištu“, kaže Solozobov.
Ekspert napominje da Katar nije ključni igrač u OPEK-u i podseća da odluka o izlasku zemlje iz te organizacije nije značajno uticala na cene nafte na globalnom tržištu.
„Što se tiče nafte, Katar je na 15-16. mestu liste najvećih izvoznika po podacima transnacionalne kompanije za naftu i gas sa sedištem u Londonu — BP. Ta zemlja proizvodi otprilike isto nafte kao i Kazahstan — 80 miliona tona godišnje, što državnoj kasi donosi oko 3,5 milijardi dolara prihoda. Vidimo da je tržište u Londonu slabo reagovalo na odluku Katara da se povuče iz OPEK-a. Svi očekuju sporazume između najvećih proizvođača nafte — Rusije i Saudijske Arabije u okviru OPEK+, i to je ono što je ključno. Druga stvar je što je sam OPEK prilično oslabio i ne može da progura svoje odluke. To više nije onaj OPEK koji je u prošlom veku za vreme naftnih kriza bacao na kolena zemlje Zapada. To može da odigra negativnu ulogu“, zaključio je Solozobov.
Podsetimo, OPEK je međunarodno međuvladino udruženje koje su osnovale države koje proizvode naftu da bi kontrolisale proizvodne kvote.
Katar je član OPEK-a od 1961. godine, a države-članice te organizacije su i Alžir, Angola, Venecuela, Gabon, Ekvatorijalna Gvineja, Ekvador, Iran, Irak, Kongo, Kuvajt, Libija, Nigerija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok je Rusija posmatrač. Članice organizacije kontrolišu oko dve trećine svetskih rezervi nafte, do 45 odsto ukupne svetske proizvodnje i polovina izvoza.
Inače, najavljeno je da će ministarski sastanak OPEK-a posvećen smanjenju proizvodnje nafte biti održan 6. i 7. decembra u Beču.
