„To je mnogo ranije počelo, pre dvadeset godina, ali nažalost, ljudi to nisu primećivali. Srbija je na zbivanja u Crnoj Gori dve decenije gledala kao na nešto što je ne interesuje posebno, a ja tvrdim, i mogu da dokažem, da se nikad Kosovo ne bi odvojilo od Savezne Republike Jugoslavije da se više o tome vodilo računa. Prosto, bila bi potpuno drugačija procedura.“
Predigra je bila veštački referendum i činjenica da, recimo, ljudi koji su rođeni u Crnoj Gori i koji imaju svoje imanje u Crnoj Gori, nisu imali pravo da glasaju. Zašto Srbija nije odlučno tražila da se tim ljudima dozvoli da učestvuju na referendumu, pita se Bulatović.
Bivši premijer podseća da je pokušavao da ubedi ljude u Srbiji da je to samo prvi korak u dalje cepanje države.
„Ako ne možete da se dogovorite sa jednokrvnom, jednorodnom braćom Crnogorcima, kako ćete zadržati Albance?!“
Na pitanje kako je u Crnoj gori sve tako relativno lako prošlo, Bulatović odgovara:
„To traje decenijama. I niko nije verovao u Crnoj Gori da će biti moguće da se nešto tako desi. Sam premijer, gospodin Marković, kaže da su priznali Kosovo, iako je 85 posto stanovništva protiv. Da su ušli u NATO, iako je narod bio protiv toga. Ja se, iskren da budem, stidim zbog ovoga što se dešava u Crnoj Gori i brinem se.“
On ističe da je ovo tačka razmeđa.
„Ogroman broj ljudi se slaže da je ovo značajan istorijski trenutak, da moramo da budemo ponosni na Božić na Mojkovcu 1916. godine, na neraskidivo bratstvo i Srba i Crnogoraca — faktički jednog naroda. Ali ona druga grupa, koja je sada naročito glasna iako nije brojna, ušančila se. Tu se sad već gubi razum. Onaj ko hoće da poništi odluke Podgoričke skupštine, on poništava svoga đeda, poništava svoju krštenicu, on sam se briše iz postojanja.“
Ipak, Bulatović smatra da poništavanje istorijskog događaja nema nikakvog efekta, ništa ne znači.
„Napraviće nekakvu deklaraciju, ali ono što je za brigu zaista jeste prestanak dijaloga. Kad se neko učvrsti u uverenju, koliko god ono blesavo bilo — a ovo je naročito blesavo — kad pokušava da ispravi istoriju, tu više nema argumenata, nema dijaloga. To se primiče sukobu koji je potpuno nepotreban i besmislen.“