Da je reč o značajnom događaju potvrdilo je i prisustvo ministra kulture i turizma Kine Lu Šuganga, koji je istakao da je otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu podjednako važno za obe zemlje.
Lu je podsetio da su dve vlade podržale otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu i otvaranje Kineskog kulturnog centra u Beogradu, koji bi trebalo da bude otvoren sledeće godine.
„Otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu je veliki događaj i za kineski narod, jer pruža mogućnost da građani Kine saznaju više o srpskoj kulturi u prošlosti i sadašnjosti“, istakao je Lu u izjavi za Tanjug i RTS.
On je konstatovao da Kinu i Srbiju povezuje tradicionalno prijateljstvo i da kineski i srpski narod prirodno cene kulturu onog drugog, dodavši da i otvaranje Kulturnog centra pokazuje razumevanje kulture drugog i međusobno priznavanje.
„U Kini se kaže da se dobri odnosi među zemljama zasnivaju na dobrim odnosima naroda, a dobri odnosi među narodima baziraju se na povezanosti srca i verujem da otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu osnažuje upravo tu povezanost naših srca“, istakao je Lu.
Ministar je u okviru zvaničnog obraćanja na otvaranju Kulturnog centra ukazao na unapređenje odnosa Srbije i Kine, što se ogleda i u sve češćim posetama zvaničnika, ali i u međusobnom političkom poverenju i dodao da otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu predstavlja istorijski događaj u kulturnoj saradnji dveju zemalja.
Kulturni centar je otvorio ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, istakavši da se večeras u Pekingu otvaraju nova vrata srpskoj kulturi.
„Strateško partnerstvo, duboko prijateljstvo i veoma dinamična saradnja u oblasti kulture i umetnosti Srbije i Kine opredelili su nas da upravo ovde, u umetničkom kvartu 798 u Pekingu, zasnujemo mesto gde će kineski građani moći da upoznaju srpsku kulturu. Kulturni centar je poneo veliko ime Ive Andrića, dobitnika Nobelove nagrade za književnost“, rekao je Vukosavljević.
On je izrazio uverenje da će Kulturni centar Srbije, smešten u prostoru posvećenom savremenoj umetničkoj sceni, pre svega kineskoj, ali i inostranoj, dati svoj značajan doprinos da se kultura i umetnost Srbije još bolje predstave kineskoj publici.
„Trudićemo se da programima Kulturnog centra ’Ivo Andrić‘ obezbedimo stalne posetioce među zahtevnom kulturnom publikom kineske prestonice“, naglasio je Vukosavljević.
Posetioci su večeras već dobili nagoveštaj programskog koncepta Kulturnog centra Srbije, a to je predstavljanje širokog raspona srpske kulture — od kulturnog nasleđe do savremene umetnosti.
Tako je program otvaranja, u prostoru gde su izložena dela poznatih savremenih umetnika Brankice Žilović Šoven, Nikole Božovića i Đorđa Stanojevića, počeo nastupom guslara Raše Vučinića, i to neposredno pre nego što je na sednici Uneskovog Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa doneta odluka da se pevanje uz gusle upiše na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Vukosavljević je najavio da će Centar promovisati i srpski film i Srbiju kao filmsku lokaciju, da će stvoriti uslove da kineski građani upoznaju srpski jezik i književnost i predočiti kineskim građanima Srbiju i kao turističku destinaciju — raznovrsnim festivalima i kulturnim nasleđem, pre svega srednjovekovnom baštinom, kada je i zasnovana srpska kultura.
„Izražavam uverenje i nadanje da Kulturni centar ’Ivo Andrić‘ neće biti samo dom srpske kulture, nego istinska kuća prijateljstva srpskog i kineskog naroda. Središnji simbol književnog sveta Ive Andrića, čiji je roman ’Na Drini ćuprija‘ odavno preveden i na kineski, jesu mostovi koji ukidaju prepreke među ljudima i narodima. Neka institucija koju večeras svečano otvaramo bude jedan solidan i dugovečan most između naša dva prijateljska naroda“, poručio je Vukosavljević.
On je završio obraćanje rečenicom srpskog nobelovca da je „vrednost lepote u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima se javlja i u tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž“, i dodao da i srpski umetnici doprinose toj beskrajnoj raznolikosti.
Ambasador Srbije u Pekingu Milan Baćević izrazio je uverenje da je otvaranje Kulturnog centra Srbije jedan od najznačajnijih doprinosa u razvoju srpske kulturne diplomatije.
„Sa ovim kulturnim centrom naši stvaraoci imaju priliku da pokažu kineskoj publici svoj rad i ovo će biti mesto približavanja dva naroda i različitih kultura“, rekao je Baćević Tanjugu.
Posle zvaničnog otvaranja, koncert je održao multiinstrumentalista Slobodan Trkulja, a Kulturni centar je dobio i svoj prvi poklon — posude za čaj, rad poznatog kineskog umetnika Fana Fuana, čija dela se inače poklanjaju državnicima.
