Kina je na polju raketne tehnologije izrazito napredovala, kaže Milinović. Pre četiri decenije Kina je postala nuklearna sila, ali to, prema njegovim rečima, nije suština. Suština je u tome što se Kina razlikuje od ostalih nuklearnih sila.
„Njena nuklearna snaga ne meri se preventivnim udarom i oni nikada nisu računali niti su imali rakete za preventivni udar. Njihova celokupna nuklearna sila bazira se na tome da ima uzvratni ili istovremeni udar. To je jako važno i zbog toga Kina sve vreme poboljšava svoj raketno-balistički program upravo tako da ima istovremeni udar takav da niko ne posumnja da će, ako Kina bude napadnuta, i sa njene strane leteti rakete“, objašnjava Milinović.
Sa svojih 77 satelita Kina je sposobna za tako nešto, nastavlja on i kao primer navodi da SAD nikada nisu izjavile da Kina ugrožava njihovu bezbednost, već samo njihove interese, zbog štita koji je Kina napravila oko svoje teritorije. Balističkim udarom, Kina ugrožava američke interese u Aziji.
Pored proboja koje je napravila u razvoju balističkih raketa, Kina je napravila i proboje na polju razvoja krstarećih raketa, hipersoničnih projektila i dronova, koje Srbija planira da kupi, naglašava Milinović.
Već deset godina kineske kompanije proizvode dronove za potrebe svoje artiljerije pod nazivom „Pterodaktil“. Dva dana nakon povratka predsednika Vučića iz Kine, na Vikipediji je izašlo da je Srbija korisnik tog projektila, otkriva Milinović.
„Prvi put se ’Pterodaktil‘ pojavljuje kao obično leteće krilo, dakle kao jedrilica. Međutim, novi ’Pterodaktil‘ ima nos gde je smeštena satelitska antena. I sada se pitam, čije ćemo satelitske usluge koristiti. Naravno, Kina je u satelitskoj tehnologiji napravila poseban prodor. Imaju satelitski program ’Bejdan‘, gde imaju sedam navigacionih satelita. Koliko pamtim, u svetu danas imate pet navigacionih sistema — GPS, GLONASS, Galileo, sada čujem i za ovaj kineski“, objašnjava Milinović.
Kina je razvila sve navigacione sisteme koji su razvijeni i na Zapadu i na Istoku — inercijalni, zvezdani i sada se ispostavlja da imaju i svoj navigacioni sistem, dodaje on.
„Pterodaktil“ je operativni dron dometa 4.000 kilometara, može da leti 20 časova, brzinom od 280 kilometara na sat, opisuje Milinović performanse drona koji Srbija planira da kupi.
Cilj tog drona je duboko osmatranje i praćenje i eventualno raketiranje tačkastih ciljeva, što je, prema Milinovićevim rečima, jako važno.Taj dron se proizvodi u četiri varijante, od kojih jedna služi za posmatranje poljoprivrednih useva.
Prema tvrdnjama našeg sagovornika, Srbija će najverovatnije kupiti dve varijante ovog drona — za osmatranje i varijantu na koju mogu da se stave rakete.
Ti dronovi mogu da budu naoružani raketama kalibra 90 milimetara koje služe za gađanje, kako Milinović kaže, mekih tačkastih ciljeva, odnosno terorističkih i sličnih grupa.
Druga serija raketa koje mogu da budu montirane na te dronove su navođene rakete dometa osam do 10 kilometara. Kineske kompanije napravile su tri serije tih raketa koje mogu da budu laserski ili radarski navođene.
Prema Milinovićevom mišljenju, puno je bolje da Srbija sama naoruža dronove koje će kupiti u Kini, jer bi se time razvila srpska industrija.
