Protiv je bilo 85, a uzdržanih 47 poslanika.
Normalizacija odnosa sa Kosovom ponovo je naznačena kao ključna za dalji napredak Srbije.
Rezolucijom se ukazuje na potrebu jačanja reformi, posebno u oblasti vladavine prava.
Rezolucija o Srbiji u osnovi ima izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Makalistera.
On je ove godine težište stavio na pet oblasti: ekonomski rast, vladavinu prava, medijske slobode, dijalog sa Kosovom i rad Parlamenta Srbije.
Srbija je i ove godne najviše pohvala dobila na račun sprovedenih ekonomskih reformi, jačanja privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti.
Najviše pažnje i ovoga puta Evropski parlament dao je oblasti vladavine prava u Srbiji, uz konstataciju da je napredak u toj oblasti ključan za celokupni napredak Srbije ka članstvu u EU.
Posebno se insistira na nezavisnosti pravosuđa, jačoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na obezbeđivanju uslova za medijske slobode i slobodu izražavanja.
Evropski parlament pohvalio je Srbiju za konstruktivne bilateralne odnose u regionu, ali i naznačio važnost normalizacije odnosa sa Kosovom.
Srbija se poziva na primenu svih dosad postignutih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine, pri čemu se posebno insistira na formiranju Zajednice srpskih opština.
Naglašava se važnost ubrzanja „nove faze dijaloga“, koja se se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz „definisani pravno obavezujući sporazum“, a od Evropske službe za spoljne poslove traži se ocenjivanje rada obe strane u procesu ispunjavanja obaveza.
Rezolucija o Srbiji ove godine ima istovetan deo teksta kao i Rezolucija o Kosovu, u kome se naglašava „multietnička priroda i Kosova i Srbije“, kao i činjenica da „etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu“.
„Podržava se dijalog kome posreduje EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog dogovora između Srbije i Kosova. Smatra se da svaki sporazum može biti prihvatljiv samo ako je obostrano usaglašen, uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona i međunarodno pravo“, stoji u testu obe rezolucije.
I ove godine, Evropski parlament je pozvao Srbiju da više usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, „uključujući i politiku prema Rusiji“.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister je povodom usvajanja Rezolucije o Srbiji poručio da je zemlja napredovala na svom evropskom putu i da postoji široka podrška među evropskim parlamentarnim grupama za put Srbije ka članstvu u Uniji.
„Srbija će se pridružiti EU kada bude spremna, nadam se pre, bolje nego kasnije. Ta spremnost zavisi od nastavka reformi i nastavka politike dobrosusedskih odnosa i pomirenja, iako razumem da nije lak trenutka u odnosima Beograda i Prištine zbog odluka koje je Priština donela“, poručio je Makalister.
Učestvujući u debati koja je prethodila usvajanju Rezolucije o Srbiji, evropski komesar za pregovore o pristupanju Johanes Han takođe je označio rešavanje kosovskog pitanja i vladavinu prava kao ključne na EU putu Srbije.
„Srbija je usvojila važne mere u oblasti vladavine prva i sprovela neophodne institucionalne reforme. Ipak, kašnjenja se gomilaju u mnogim oblastima, a konkretne rezultate je teško prikazati“, ocenio je Johanes Han.
On je pozvao na jači napredak u oblasti reforme pravosuđa, u borbi protiv korupcije, kao i u zaštiti fundamentalnih prava, uključujući i medijske slobode. Evropski komesar je ocenio da je EU najznačajniji partner Srbije i pozvao vlasti u zemlji da građanima jasnije predstave evropske vrednosti, kao i dobrobiti i obaveze koje proističu iz članstva u EU. Rezolucije Evropskog parlamenta nemaju obavezujući karakter, ali služe kao važne političke smernice zemljama koje se nalaze na putu evrointegracija, kao i zemljama-članicama EU.
