Hašogi, disident iz Saudijske Arabije, ubijen je 2. oktobra u konzulatu ove zemlje u Istanbulu, njegovo telo je raskomadano i ostaci još nisu pronađeni. Vlasti u Rijadu, pritisnute dokazima i zgražavanjem svetske javnosti, posle početnog odbijanja priznale su da je Hašogi ubijen kao što se i tvrdi, ali ostaju pri tvrdnji da je ubijen bez predumišljaja i da prestolonaslednik o tome nije znao ništa.
Nasuprot tome, pošto je „Vašington post“ još ranije ustvrdio da je CIA znala za pripreme Hašogijevog ubistva, turski dnevnik „Hurijet“ sad tvrdi i da američka obaveštajna agencija poseduje ključni dokaz, snimak telefonskog razgovora između princa Muhameda i njegovog brata, saudijskog ambasadora u SAD Halida bin Salmana, tokom koga prestolonaslednik naređuje ambasadoru da „Džamal Hašogi bude ućutkan što je pre moguće“.
A senatori iz obeju partija od Trampa traže da utvrdi odgovornost Muhameda bin Salmana za Hašogijevu smrt, dok kongesmenka sa Havaja Talsi Gabard poručuje: Tramp je „saudijska ku*ka“. Tramp, za to vreme, Saudijskoj Arabiji javno zahvaljuje na obaranju svetske cene nafte…
Kako će se Hašogijeva smrt odraziti na američko-saudijske odnose? Da li se CIA okrenula protiv Bin Salmana, i sprema li se novi dvorski udar u Rijadu?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili istoričar i publicista Nemanja Starović i saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Slobodan Janković.
„Od prvog dana sve ide u pravcu zaključka o krivici Muhameda bin Salmana“, komentariše Nemanja Starović procenu CIA da je saudijski princ prestolonaslenik naredio Hašogijevo ubistvo. „Muhamed bin Salman, u političkom smislu, i jeste meta, i završnica ovog slučaja biće vezana za njegovu političku sudbinu. Brutalna smrt Džamala Hašogija postala je visoko ispolitizovana, uz ozbiljne indicije da postoji umešanost više obaveštajnih službi“.
U tom smislu, važnom se čini nedavna tvrdnja „Vašington posta“ da je CIA znala za pripreme Hašogijevog ubistva a nije uradila ništa da ga spreči, a sada direktno optužuje Bin Salmana.
Napominjući da, usled obilja nepotvrđenih informacija i medijskih manipulacija, u sve može da se posumnja, Slobodan Janković ističe da je ključno pitanje ima li neko, i ko, interes da obori Muhameda bin Salmana? „Da li je to u interesu SAD, i zbog čega?“
Dodatna važna kockica u mozaiku, naglašava Janković, jeste i bliska povezanost Muhameda bin Salmana s Donaldom Trampom i njegovom porodicom, pre svega s njegovim zetom Džaredom Kušnerom. „A znamo da u SAD postoji rivalstvo između Bele kuće i dela struktura koje i dalje podržavaju stari, uslovno rečeno, klintonovski establišment“.
„Nesporno je da je Hašogija ubio tim veoma blizak Muhamedu bin Salmanu. Ali postavlja se pitanje zašto je sve to izvedeno na ovakav način, da je ostavljeno toliko dokaza koji vode ka njemu, a jasno je da je Hašogi mogao da bude ubijen i na niz drugih, manje očiglednih načina. Zato sam ubeđen da je ovo zamka koja je bila postavljena za Muhameda bin Salmana — to jest, da je on navučen da na ovakav način ubije Hašogija, a da onda to bude iskorišćeno protiv njega“, smatra Nemanja Starović.
U tom smislu, Starović skreće pažnju na izjavu turskog generala Ismaila Haki Pekina, višegodišnjeg šefa obaveštajne službe pri Generalštabu turske armije, „koji je pre nekoliko dana na jednoj turskoj televiziji rekao da on nema nikakvih dilema da su čitava operacija ubistva Hašogija i sve što se dešava sprovedeni od strane američke CIA i britanske MI6“. „Zašto? Zato što udar na Muhameda bin Salmana predstavlja udar na Džareda Kušnera i Donalda Trampa. Ovu aferu, naime, treba posmatrati i iz ugla borbe Trampove administracije protiv takozvane vašingtonske močvare“.
U tome bi mogao da leži i deo razloga zbog kojih Tramp sad relativizuje zaključak sopstvene obaveštajne službe i, kako njegovo saopštenje tim povodom sumira „Fajnenšel tajms“, „staje uz svog čoveka u Saudijskoj Arabiji“, Muhameda bin Salmana. Međutim, ukazuje Slobodan Janković, upravo time „Tramp sebe još dublje uvlači u živo blato, i veliko je pitanje zašto on to čini — po svemu sudeći, zbog zaštite svojih finansijskih interesa“.
Istovremeno, kaže Sputnjikov sagovornik komentarišući dalju sudbinu Muhameda bin Salmana, „moguće je da su određene obaveštajne službe došle do zaključka da je Muhamed bin Salman neuravnotežena osoba, težak psihopatološki slučaj, i da kao takav postaje teret u političkom smislu, koji može da donese dugoročnu nestabilnost tako važnoj zemlji kao što je Saudijska Arabija“.
I zaista, u Americi su sve zastupljeniji zahtevi za odlazak Muhameda bin Salmana, pri čemu uticajni glasovi, kakav je republikanski senator Lindzi Grejem, i otvoreno kažu da je on „neuravnotežen“ te da zbog toga „mora da ode“. S druge strane pak, londonski „Gardijan“ tvrdi da „u Londonu i Vašingtonu nema mnogo volje da princ Muhamed bude uklonjen“, te da je „procena Vajthola“ — britanske vlade — da „u slučaju dvorskog udara postoji rizik od povratka religioznog establišmenta, poništavanja društvenih promena i kraha saudijske ekonomije“. Ali s treće strane, kao svedočanstvo opšte konfuzije koja zavladala posle Hašogijevog ubistva, Rojters ovih dana, pozivajući se na tri izvora, ekskluzivno otkriva da „desetine prinčeva i pripadnika kraljevske porodice ne žele da princ Muhamed nasledi svog oca, kralja Salmana“…
„Dosadašnja politika Muhameda bin Salmana pokazala se neuspešnom. On je povrh toga svojim postupcima antagonizovao brojne pripadnike kraljevske porodice i finansijske i političke elite u Saudijskoj Arabiji. Tako da je sasvim moguće da se u Americi došlo do zaključka da je on postao opterećenje koje mora da bude uklonjeno. A kako je stari kralj Salman prilično slab na svog sina ljubimca, to ne može da bude učinjeno nekakvom suptilnom sugestijom, već je morala da bude sprovedena jedna ovako opsežna operacija“, zaključuje Nemanja Starović.
