Za Sputnjik generalna direktorka Fabiola Đanoti govori o tome kada će biti uspostavljena saradnja sa Rusijom, kako će izgledati obnovljeni kolajder i kako bi trebalo da izgleda najvažnije otkriće CERN-a.
Kako ocenjujete dosadašnji doprinos Rusije radu CERN-a?
— Rusija je već decenijama jedan od najvažnijih partnera CERN-a. Ruski naučnici, inženjeri i tehničari, učestvovali su u različitim značajnim projektima, pa konkretno i sada na ovim projektima koji se tiču rekonstrukcije velikog kolajdera. Ruski naučnici su dali svoj značajan doprinos tokom eksperimenata koje smo radili u vezi sa očekivanom rekonstrukcijom, stvaranjem moćnijeg akceleratora, kao i u vezi sa fizičkom analizom podataka. Imamo dakle vrlo tesnu i plodnu saradnju.
Početkom ove godine se pojavio problem u vezi sa mogućim prekidom saradnje CERN-a i Rusije…
— Ne, do sada nije bilo prekida saradnje. Rusija je podnela zahtev za pridruženo članstvo u CERN-u, ali je potom sama odlučila da ne želi takav vid kooperacije, već da ima nameru da potpiše Sporazum o međunarodnoj saradnji. Tako da nije bilo nikakvog prekida ili problema.
Da li računate da će ruski naučnici još više biti angažovani u radu CERN-a nakon potpisivanja sporazuma?
— Ruski fizičari i inženjeri već veoma aktivno učestvuju u našem radu. Negde oko hiljadu naučnika iz Ruske Federacije je angažovano na našim projektima i eksperimentima. Ruski fizičari i inženjeri su vrhunski stručnjaci, zaista su svi veoma dobri u onome što rade. Naravno, nadamo se da će se naša saradnja nastaviti. Sada radimo na pripremama za obnavljanje kolajdera i veoma nam je važno da tokom celog procesa remonta i modernizacija Rusija bude uz nas.
Stručnjaci CERN-a su spremni da učestvuju u izgradnji elektron-pozitivnog kolajdera u ruskom gradu Novosibirsk. Kakav konkretno bi trebalo da bude doprinos naučnika CERN-a?
— Mi ćemo doprineti svojim znanjima i iskustvima u vezi sa akceleratorima. Naučnici se već susreću, razmatraju, rade na realizaciji optimizacije akceleratora.
Fizičari i inženjeri CERN-a već sarađuju sa ruskim naučnicima povodom kolajdera NICA, koji se gradi u ruskom gradiću Dubna, nadomak Moskve….
— Što se tiče NICA, CERN odavno radi sa ruskim kolegama, i to je najpre naučna saradnja, razmena ideja. Ali mi takođe imamo i konkretni deo saradnje koji se sastoji u zajedničkom radu na izgradnji NICA. Sa druge strane, CERN ne radi na prikupljanju i analizi podataka.
Pre nekoliko godina CERN je postao planetarno poznata naučna institucija nakon što je u velikom kolajderu bio otkriven Higsov bozon. Da li je i kasnije bilo tako značajnih otkrića? Da li se nadate Nobelovoj nagradi?
— Nezavisno od nagrada, koje su svakako veoma važne, mi se najpre bavimo naukom kako bismo došli do novih saznanja. Po mom mišljenju, najznačajnije otkriće CERN-a jeste upravo pronalazak čestice od koje se sastoji tamna materija. Ali sve je u rukama prirode. Mi ne znamo kakve nove fizičke zakone priroda želi da položi u energiju kolajdera ili u novi još moćniji akcelerator.
Ali zasad, tokom naredne dve godine, kolajder će privremeno prestati sa radom kako bismo poboljšali performanse akceleratora i time prešli na još moćniji nivo. Tako da ćemo tek od 2021. godine moći da očekujemo neke eventualne naučne novosti.
