Ministar finansija Francuske Bruno le Mer i njegov nemački kolega Olaf Šolc predstavili su plan i osnovne principe planiranja budžeta evrozone. Nešto ranije je kancelarka Nemačke Angela Merkel podržala ideju predsednika Francuske Emanuela Makrona o stvaranju panevropske vojske.
Sputnjik je o francusko-nemačkim odnosima razgovarao sa Peterom Šulcom, profesorom politikologije na nemačkom Univerzitetu u Getingenu.
Kakva je, po Vašem mišljenju, verovatnoća da „bregzit“ bude ključni momenat koji bi doveo do zbližavanja Francuske i Nemačke?
— U suštini, „bregzit“ je već doveo do zbližavanja mnogih članica EU, ali naravno, postoje neki elementi i određeni problemi zbog kojih ove države ne mogu da dostignu konsenzus. Zanimljivo je to što takozvane tabu-teme, o kojima se zbog prethodnog protivljenja Velike Britanije nije diskutovalo, sada ponovo postaju aktuelne. Tu najpre mislim na zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku o kojoj se govori i već se vide pozitivni efekti na integrativne procese i očuvanje EU.
Sada se može reći da EU prolazi kroz krizni period: „bregzit“, imigracije, odnosi sa SAD, pitanja trgovine, pad rejtinga popularnosti lidera obe države… Na Angelu Merkel se vrši izuzetan pritisak jer je između ostalog na prethodnim izborima izgubila deo podrške. U čemu se, po vašem mišljenju, sastoji osnovni razlog, suština saveza Merkelove i Makrona? Postoje li neki drugi razlozi osim ovih već pomenutih?
— Mislim da se Makron rukovodi ekonomskim razlozima. Francuska namenska industrija uživa dosta dobar rejting na svetskom tržištu, ali činjenica da je Nemačka vrlo jasno i glasno stavila do znanja da neće izvoziti oružje u Saudijsku Arabiju (zbog ubistva novinara) izazvala je veoma burnu reakciju u Francuskoj. Mislim da ideja formiranja panevropske vojske nije stvorena u Francuskoj. Oni neće blokirati ovu ideju, ali će ipak pre pokušati da je realizuje kroz saradnju u oblasti brodogradnje, avijacije itd.
Evropska vojska je odlična ideja koja se razmatrala još 1992. godine u vreme potpisivanja Mastrihtskog sporazuma. Pa ipak, ne vidim da je došlo do nekakvog bitnog napretka. Države Transatlantskog bloka EU – baltičke države, Poljska, Rumunija, Švedska i Danska pozdraviće jačanje NATO-a i podržaće povećanje državnih davanja u ime budžeta Alijanse. Oni će sasvim beznačajnu podršku dati strukturi unutar EU koja će biti konkurencija NATO-u.
Čini mi se da je u ovom trenutku ideja dobila novo značenje. Prošle godine je došlo do stvarnog koraka napred, time što je stvorena struktura PESKO. Ova ideja može se razvijati pomoću integracija u okvirima odbrambene i spoljne politike. Na taj način, u ovom trenutku pred državom stoji izbor – da li da sprovođenje date politike prihvate ili ne. Mislim da ako u narednih deset godina bude stvorena zajednička spoljnopolitička struktura, kao i struktura bezbednosti i odbrane EU, to će najpre smanjiti dominaciju Sjedinjenih država i NATO-a i učini da države EU budu fleksibilnije i mnogo više u stanju da funkcionišu u skladu sa svojim sopstvenim interesima.
Francuska ranije nije pokazivala interesovanje za stvaranje evropske vojske. Zašto je Makron, koji očigledno ima podršku Merkelove, sad promenio svoj stav?
— Ne mislim da je Makron baš dobrovoljno i sa velikim entuzijazmom pristao da učestvuje u stvaranju evropske armije. U stvari, on se rukovodi ekonomskim razlozima, jer odbrambena industrija je veoma važna u ekonomskoj strukturi Francuske. No, isto tako znamo da Francuska nije najsigurnija i najstabilnija ekonomija u EU. Naravno, ona nije Italija ili Grčka, ali i Francuska ima određene probleme, i neki koraci ostalih evropskih država, posebno Nemačke, u smislu bojkota Saudijske Arabije ili drugih država, koje su u krizi ili sukobu, neće doprineti ekonomskim interesima Francuske. Stoga, pretpostavljam da kada je Makron govorio o evropskoj vojsci, on pod tim više mislio na saradnju evropskih preduzeća koja su deo nacionalnih namenskih industrija, a naravno na čelu sa Francuskom.