Naravno, nije problem što je neko glup i što ima pravo da iznosi svoje mišljenje, uostalom, još je u antičkoj Grčkoj primećeno da je osnovna slabost demokratije kao takve to što dva glupaka mogu da preglasaju jednog genija, pa tako i u prvoj zemlji moderne demokratije „obrazovani idioti“ (engleska sintagma) imaju pravo da budu glupi, a da njihove gluposti prenose (nekada) ozbiljni mediji.
Podsećamo, ovo nije prvo, a izgleda da neće biti ni poslednje „učitavanje“ teorija zavere u popularni ruski crtać, i zato ćemo čistom analogijom pokušati da takve sadržaje učitamo i u najpopularnijeg crtanog junaka za decu sa Zapada — Mikija Mausa, đuturuma koji je ovih dana proslavio 90. rođendan.
1. RASISTA: Kao što je opštepoznato, Miki Maus je miš, a miševi su najčešće beli, pa je samim tim i najpopularniji Diznijev junak manje-više prikriveni rasista. U prilog tezi o rasizmu Mikija Mausa valjalo bi podsetiti da je drugi najpoznatiji Diznijev junak Paja Patak, koji je kao i sve patke žute boje, za razliku od uvek mirnog, staloženog i pametnog Mikija — prilično glup, neurotičan i bučan. A to je trebalo da nam pokaže, posebno za vreme Vijetnamskog rata, da su „žuti ljudi“, čak i kad su pozitivni junaci, bića niže rase.
2. FAŠISTA: I dan-danas vode se polemike da li je Dizni bio pravi fašista ili je u jednom trenutku karijere samo „bio blagonaklon“ prema ideologiji Benita Musolinija. A mnoštvo je teorija u humanističkim naukama koje su dokaz(iv)ale da je delo „slika“ autora. U prilog tezi da su najpoznatiji američki crtani junaci podsvesno širili fašističko-nacističku ideologiju među decom, govori i činjenica da su Hitler i Gebels sa velikim uživanjem gledali Diznijeve crtaće, iako su za običan svet Trećeg rajha bili zabranjeni. Godine 1937. ministar propagande Gebels je svom fireru za rođendan poklonio 12 filmova sa Mikijem Mausom, a Hitler je navodno bio „jako ushićen“ zbog poklona.
3. ANTISEMITA: Ako baš i nije bio fašista, nego samo simpatizer koji je na vreme (ulaskom SAD u Drugi svetski rat) promenio stranu, tvorac Mikija, Paje, Šilje i ostalih junaka koji su generacijama ulepšali detinjstvo sigurno je bio antisemita. A antisemitizam je jedna od glavnih odlika nacizma. Primera radi, u originalnoj verziji crtaća „Tri praseta“ zli vuk dolazi na vrata obučen kao tipičan jevrejski prodavac. Scena je promenjena nakon protesta jevrejskih grupa u SAD.
4. RATNI ZLOČINAC: Gotovo u svim ratovima u kojima je Amerika učestvovala u 20. veku, Diznijev studio bio je angažovan za pravljenje propagandnih letaka i prigodnih crtaća. A zna se kako Amerikanci ratuju — gde oni prođu, tu trava ne raste. Ljudske žrtve — kolateralna šteta. U vreme Vijetnamskog rata 1968. godine Milton Glejser i Li Sevidž napravili su kratki antiratni animirani film u kojem se pojavljuje Miki Maus, ali nisu dobili dozvolu Diznijeve kompanije da ga prikažu na festivalima.
5. LOVAC NA VEŠTICE: Nije sporno to što je Volt Dizni bio antikomunista, ali je u najmanju ruku nemoralno što je pedesetih godina prošlog veka bio „prijateljski“ svedok Komiteta „Neameričke aktivnosti“, kojem je otkrio imena „osumnjičenih komunista Holivuda“. Komitet senatora Džozefa Makartija poznat je po „lovu na veštice“, a posle njegovog „lova“, na pravdi Boga, stradale su mnoge Diznijeve kolege iz Holivuda zbog svojih levičarskih uverenja. Možda Dizni nije bio inkvizitor, ali je bio potkazivač i žbir.
6. ŽENOMRZAC I PAPUČAR: Ako pogledamo trojicu glavnih Diznijevih junaka — Mikija, Paju i Šilju i uporedimo ih sa njihovim „boljim polovinama“, dolazimo do zaključka da bi feministkinje trebalo da dignu buku koja će se čuti „do neba“. Saputnica idealnog Mikija je oštrokondža Mini, Pata je još neurotičnija od Paje, a za Belku se ne zna da li je sa Šiljom ili sa Horacijem, pa bi se moglo zaključiti da je, u najmanju ruku, žena sumnjivog morala. Imajući u vidu da su pozitivni junaci „pod papučom“ takvih žena, stiče se utisak da je Diznijeva podsvesna poruka malim dečacima bila: „Tucite oštrokondže da vas ne bi držale ’pod papučom‘“.
Ako je „učitavanje“ teorija zavera u dečje crtaće postala akademska disciplina, onda je ova blic analiza podsvesnih sadržaja Mikija Mausa i ostatka Diznijeve družine zaslužila bar počasni doktorat na Bakingemskom univerzitetu. Plus naslovnu stranu „Tajmsa“. Pod uslovom da je u Velikoj Britaniji i dalje dozvoljeno drukčije mišljenje. Makar u akademskim krugovima.
Šalu na stranu, glupaci i podlaci uvek će naći načine da ocrne i unize sve što je dobro i lepo. Posebno, obrazovani glupaci i podlaci. Ali to ne bi trebalo da spreči i decu i odrasle da nastave da uživaju i u Diznijevim crtaćima i u „Maši i Medvedu“. Jer „glupost je neuništiva“, ali to nije razlog da nam uništava sitna životna zadovoljstva.
