Kosovo se sada, posle tri neuspešna pokušaja, ponovo nalazi na dnevnom redu Generalne skupštine Interpola, koja je danas počela zasedanje u Dubaiju, najvećem gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zemlje članice bi u utorak, 20. novembra, trebalo po četvrti put da odlučuju hoće li ta samozvana nezavisna tvorevina postati članica međunarodne policijske organizacije.
Čak ni (neuspešna) diplomatska akcija Izraela i SAD da Palestina ne postane članica Interpola nije bila takvih razmera, kao što je akcija da se Kosovo priključi ovoj organizaciji.
Proglasivši jednostranu secesiju od Srbije 2008, kosovski zvaničnici prvi put su pokušali da postanu članovi Interpola dve godine kasnije, pa 2015, dok su se 2017. godine povukli, kako je to ministar spoljnih poslova takozvanog Kosova Bedžet Pacoli saopštio, iz taktičkih razloga, a uz podršku SAD. Verovatno videvši da je raspoloženje članica, koje su prošle godine u članstvo primile Palestinu, protivno stavu SAD, kosovski politički lideri odustali su od kandidature.
Ove godine, očigledno, procenjuju da se situacija promenila i da imaju šanse da lažnu državu Kosovo proguraju u međunarodnu policijsku organizaciju.
Do sada su privremene kosovske institucije sa policijama sveta komunicirale preko Unmika. Međutim, ni to ih nije sprečavalo da optužuju građane srpske nacionalnosti za navodne ratne zločine na osnovu optužbi koje su protiv njih iznosile njihove komšije Albanci, koji su uzurpirali srpsku imovinu.
Optužbe protiv Srba bi se, eventualnim učlanjenjem Kosova u Interpol, maksimalno proširile, smatra nekadašnji direktor BIA Andrija Savić. Interpol okuplja skoro sve države-članice UN.
„Kao globalna organizacija i mehanizmi razmene podataka su mnogo širi i sveobuhvatniji. S obzirom na politizaciju tog članstva treba imati na umu da se sveobuhvatna spoljna i unutrašnja politika Kosova reflektuje preko njihovih policijskih institucija u smislu proširenja i intenziviranja odnosa prema državljanima Srbije. Tu postoji velika mogućnost političke instrumentalizacije. U tom smislu, saradnja sa Interpolom daje Prištini mogućnost za manipulaciju“, upozorava Savić.
Na štetu koju bi građani Srbije mogli da pretrpe od eventualnog učlanjenja Kosova u Interpol upozorava i politički analitičar Dragomir Anđelković. Ne može da se predvidi koliko će se ljudi naći na albanskim spiskovima i koliko će ljudi živeti u neizvesnosti, kaže on.
„To je ozbiljno ugrožavanje sigurnosti i egzistencijalnih uslova svakoga ko je učestvovao u odbrani Srbije od albanskih terorista i NATO agresije. Svako može da bude optužen i dok se dokaže da nije kriv imaće ozbiljne komplikacije“, smatra Anđelković.
Sa druge strane, prema njegovom mišljenju, ukoliko kosovska molba za članstvo bude odbijena, to bi za Srbiju bila velika pobeda, s obzirom da je prištinska politička elita u svojoj javnosti stvorila predstavu da se radi o jednoj od odlučujućih bitaka.
„Ako tu bitku Albanci izgube, sopstvenom propagandom, sopstvenom krivicom, sebi će pucati u koleno, što im bitno ruši pregovaračku poziciju u fazi kada se ulazi u nešto što bi moglo da se nazove završnicom kosovskih pregovora“, zaključuje Anđelković.
Brojne nedoumice prate kosovsku aplikaciju za članstvo u Interpolu. Kosovo priznaje veliki broj zemalja sveta, ali su neke zemlje povukle svoje priznanje kosovske nezavisnosti. Sa druge strane, kosovska nezavisnost uživa podršku SAD i drugih zapadnih sila koje su učestvovale u agresiji na Jugoslaviju 1999. godine, što separatistima daje vetar u leđa svaki put kada žele da svoju jednostrano proglašenu nezavisnost potvrde članstvom u nekoj međunarodnoj organizaciji.
Za razliku od ekonomskih organizacija, poput Svetske trgovinske organizacije, koja u članstvo prihvata države, ali i posebne carinske teritorije, Interpol u članstvo prima isključivo države.
O tome govori i Rezolucija broj 1, koju je Interpol usvojio prošle godine, kako bi bliže definisao ko ima pravo na članstvo. Cilj Rezolucije, usvojene na osnovu studije koju je uradio Interpolov savetnik Hans Korel, bio je da se bliže definiše Član 4 Ustava Interpola, koji predviđa da organizacija može da prihvati „svaku zemlju“ čija vlada podnosi zahtev generalnom sekretaru organizacije i ako članice taj zahtev usvoje dvotrećinskom većinom.
S obzirom da Član 4 ne donosi bliže odredbe i kriterijume u vezi sa uslovima za učlanjenje, Korelov dokument i Rezolucija predviđaju da se reč „zemlja“ iz Člana 4 tumači kao „država“.
Osim toga, u Rezoluciji se navodi da zemlja koja traži članstvo „treba da objasni da ispunjava uslove za državnost“, koji uključuju „teritoriju, stanovništvo, vladu i sposobnost stupanja u odnose sa drugim državama“.
„Takođe, važan element je da li zemlja, koja traži članstvo, pominje da li je članica Ujedinjenih nacija ili je zemlja posmatrač“, navodi se u Rezoluciji.
Zagovornici članstva Kosova u Interpolu stavljaju naglasak na reči „treba“ umesto „mora“, kao i na formulaciju „važan element“ umesto „obavezan“ i dovode u pitanje srpsku argumentaciju da bi eventualno članstvo Kosova u Interpolu stvorilo presedan i pravnu nesigurnost.
Prema ovom tumačenju, formulacije u Rezoluciji nisu imperativne i ostavljaju Kosovu mogućnost da se priključi međunarodnoj policijskoj asocijaciji.
Na atmosferu neizvesnosti hoće li Kosovo postati 193. članica Interpola utiče i sama procedura glasanja. Svaka država na Generalnu skupštinu dolazi sa sopstvenom platformom, koja je u obavezi da uvaži i opšte, ali najpre sopstvene interese.
Dosadašnja praksa pokazuje da većina država ne otkriva kako će glasati, bez obzira na to da li se diplomatskim kanalima obavezala da za nešto glasa ili ne.
Kvorum nije uslov za glasanje o prijemu novih članova — za članstvo treba da se izjasni dve trećine članica prisutnih u sali, što umnogome olakšava posao državi koji traži da bude primljena u Interpol. Pri tome uzdržani glasovi se ne broje.
