Generalna skupština Interpola počinje u Dubaiju u nedelju, 18. novembra, i trajaće do 21. novembra. O eventualnom članstvu samoproglašene države Kosovo odlučivaće se u utorak, 20. novembra. Uporedo sa zasedanjem Skupštine i Beograd i Priština su u diplomatskoj ofanzivi, a na terenu, na Kosovu, policija patrolira na gotovo svakom koraku.
Kako za „Blic“ prenose diplomatski izvori iz Prištine, Diković će u slučaju da Kosovo uđe u Interpol gotovo sigurno biti lice sa poternice. Izvor „Blica“ navodi da ne komentariše osnovanost ili opravdanost mogućih zahteva prištinskih vlasti, već samo ko su „ljudi koje će Kosovo staviti na listu“.
Ime generala Dikovića pominjano je i ranije, a njemu se pripisuje odgovornost za zločine za koje kosovska strana tvrdi da su počinjeni u zoni odgovornosti 37. Motorizovane brigade kojom je general upravljao. Prema tim tvrdnjama, a za koje do sada nije podignuta nijedna optužnica, u Dikovićevoj zoni odgovornosti na deset lokacija — Staro Čikatovo, Ćirez, Baks, Izbica, Šavarine, Vrbovac, Donja Sudimlja, Rezala, Donji Zabelj, Gladno Selo — ubijeno je oko 1.400 albanskih civila, a više hiljada proterano.
Na poternicama Interpola naći će se i policijski oficiri nižeg ranga, ali ne samo oni. Prema saznanjima „Blica“, prištinske vlasti nameravaju da gone i civile Srbe, za koje tvrde da su učestvovali u paravojnim jedinicama. Zapravo, reč je o Srbima kojima su Albanci 1999. oteli imovinu, a koju danas ne žele da vrate pravim vlasnicima. Sumnja se da bi najmanje pedesetak Srba po tom osnovu moglo neosnovano da se nađe na međunarodnoj poternici.
Deo njih se već nalazi na Unmikovoj listi na kojoj su završili, jer su ih Albanci teretili, „a oni nisu bili dostupni“ za tamošnje organe, što je između ostalog glavni kriterijum za dospevanje na listu. Niko od sagovornika „Blica“ nije mogao sa sigurnošću da isključi da Kosovo neće „potraživati“ ili pokušati da progura na listu, koristeći neke nove argumente, pojedine haške optuženike, poput generala Vladimira Lazarevića.
