„Želeo bih upravo da razgovaram sa svojim američkim partnerima i o sankcionoj politici SAD: iako su Evropa i SAD bliski kada je reč o ciljevima u vezi s Iranom i Rusijom, naši stavovi o tome koja su sredstva ispravna u ovom trenutku se razilaze: u svakom slučaju, kritički se odnosim prema tome što SAD nameravaju da uvedu sankcije nemačkim preduzećima ako budu trgovala s Iranom, i to na osnovu sporazuma koji je bio izrađen zajedno s Amerikancima“, izjavio je Bajer pred odlazak u kanadski Galifaks, gde će učestvovati u međunarodnoj konferenciji o bezbednosti „Halifaks internešenel sekjuriti forum“.
Prema njegovim rečima, nemačka preduzeća ne smeju da budu kažnjena zbog toga što uvoze gas u Nemačku, poštujući pritom zakone sopstvene zemlje.
„Želim da prenesem našim međunarodnim partnerima: Nemačka je zemlja u koju se mogu pouzdati“, dodao je Bajer.
Predsednik SAD Donald Tramp je u maju objavio da Vašington istupa iz Sporazuma o nuklearnom programu s Iranom i da se obnavljaju sve sankcije protiv te zemlje, uključujući i sekundarne, usmerene protiv zemalja koje posluju s Iranom.
Vašington je saopštio da je cilj da se izvoz iranske nafte dovede do nule i pozvao kupce tog energenta da odustanu od poslovanja s Iranom.
Deo sankcija protiv Irana SAD su obnovile 7. avgusta, a deo sankcija, koji je stupio na snagu 5. novembra, obuhvatio je izvoz nafte. Vašington je privremeno isključio iz naftnih sankcija Kinu, Indiju, Italiju, Grčku, Japan, Južnu Koreju, Tajvan i Tursku.
Ranije su Velika Britanija, Nemačka, Kina, Rusija i Iran, nakon ministarskog sastanka na marginama Ujedinjenih nacija, u zajedničkom saopštenju naveli da Evropska unija stvara finansijski mehanizam za obračunavanje s Iranom, kako bi zaobišla američke sankcije.
Kada je reč o saradnji s Rusijom, SAD i još neke zapadne zemlje protive se izgradnji gasovoda „Severni tok 2“, kojim će proticati 55 kubnih metara gasa godišnje od obala Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je u više navrata navela da Berlin taj projekat posmatra kao komercijalni, ali je njegovu realizaciju uslovila očuvanjem tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu.
Ruska strana je takođe navela da je reč o apsolutno komercijalnom i konkurentnom projektu koji ne podrazumeva prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu u zemlje EU.
