U organizaciji Instituta za evropske studije i nemačke Fondacije „Hans Zajdel“ u Beogradu je održan skup na temu „Sankcije EU — Rusija: rezultati, posledice, predviđanja“. Skup je bio prilika da stručnjaci i sa Zapada i sa Istoka razmene mišljenja o antiruskim sankcijama, kao i da predvide budućnost sankcija — hoće li biti zadržane na duži rok ili će uskoro biti ukinute.
Jesu li antiruske sankcije „pametne sankcije“ ili su usmerene na celokupno rusko društvo, bilo je jedno od osnovnih pitanja oko kojeg su se učesnici skupa sporili. Prema mišljenju profesora lisabonskog Univerziteta NOVA Armanda Markesa Guedesa, radi se o „pametnim sankcijama“, sankcijama koje su ciljane i nisu usmerene protiv neke zemlje u celini, kako što je bio jugoslovenski slučaj.
„Ne mislim da iko u EU ili NATO-u ne voli Ruse. Ono što oni ne vole je ruski režim. Pametne sankcije su vrsta sankcija koje su usmerene na određene ciljeve i izbegavaju kolateralnu štetu. One, dakle, ne pogađaju određene ljude, već zamrzavaju nečija sredstva. Ako pokušavate da nabavite oružje, one će vas u tome sprečiti, jer tim oružjem pokušavate da osvojite druge zemlje“, kaže on.
Međutim, ni Guedes nije mogao a da ne napomene da sankcije prema Rusiji imaju još jednu dimenziju, koju on naziva misionarskom. Radi se o pokušaju, kako kaže, da se Rusija demokratizuje prema zapadnom modelu.
Sankcije protiv Rusije, prema Guedesovom mišljenju, pokazuju efekte. Demonstracije protiv pomeranja godina za odlazak u penziju, kako kaže, pokazuju to. Iako se radi o liberalnim reformama, reforma ruskog penzionog sistema u velikoj meri je uzrokovana sankcijama.
„Mislim da će sankcije i dalje biti na snazi“, kaže Guedes kada govori o budućnosti sankcija protiv Rusije. „Smatram da će glasovi unutar EU, koji su protiv sankcija, kao što su glasovi koji dolaze iz Mađarske ili Italije, takođe biti sankcionisani. Tako da će i oni biti žrtve sankcija i biti primorani da im se i dalje pridružuju. To može da se promeni jedino ako Francuska ili Nemačka promene mišljenje. Pri tome ne mislim da će Francuska promeniti mišljenje, ali Nemačka hoće, jer su Nemačka i Rusija komplementarne sile“, zaključuje Guedes.
Za razliku od njega, Dmitrij Jegorčenkov iz moskovskog Instituta za strateške studije i predviđanja smatra da antiruske sankcije nemaju efekta, štaviše one su Rusiji od pomoći u nekim privrednim oblastima, ali utiču i na razvoj načina mišljenja političke i ekonomske elite.
„One (elite) sada jasno shvataju da potpuno uključivanje u međunarodne odnose u skladu sa zapadnjačkim pravilima može biti veoma opasno za Rusiju. Ukoliko želimo da imamo suverenost u politici i ekonomiji, to je vrlo važno“, napominje Jegorčenkov.
On, kako kaže, nije uveren u postojanje koncepta „pametnih sankcija“ i ubeđen je da je to više misaona igra, nego što je realno postojeći koncept.
„Gospodari sankcija najpre pokušavaju da naškode društvu kao celini, da naprave od društva instrument političkog pritiska na rusku političku elitu. Razlog je promena ruske politike, ekonomske politike, spoljne politike u postsovjetskim regionima i naravno na Bliskom istoku. Oni se čak ni ne trude da sakriju te namere. Naši partneri u Vašingtonu su prilično spremni da dele ova gledišta sa celim svetom. Pre desetak godina, ovo je bila zakulisna igra, ali danas je potpuno otvorena“, smatra Jegorčenkov.
Što se tiče budućnosti antiruskih sankcija, ostaje samo da se nadamo da će u EU i SAD shvatiti da sankcije nanose štetu, ne samo Rusiji, nego i svima ostalima, dodaje ruski ekspert.
„Trebalo bi da pronađemo drugačije instrumente i forme koordinacije naših politika i interesa. Međutim, mi smo ipak samo ljudska bića, tvrdoglavi i nismo uvek spremni da menjamo one mehanizme koji su naizgled efikasni“, zaključuje Jegorčenkov.
Od antiruskih sankcija pate i Rusija i EU, smatra ekonomista Nebojša Katić, a ruske muke počele su i pre uvođenja sankcija sa sporim stopama rasta ruske ekonomije.
Sankcije mogu da budu i blagoslov za rusku ekonomiju, odnosno da pomognu da Rusija ojača svoju privredu, mišljenja je Katić. Kada je u pitanju poljoprivreda, Rusija je to i uspela, ali ostaje pitanje industrije.
Kakva je budućnost sankcija, znaće se u narednih godinu dana, Katićeva je pretpostavka.
„Ogroman broj zapadnih privrednika i političara voleo bi da vidi da se sankcije Rusiji ukidaju, zbog gubitaka koje trpe njihove zemlje. Mislim da će ključnu ulogu u odluci da li se sankcije ukidaju ili ostaju na snazi imati njihov efekat. Ako ruska ekonomija bude i dalje rasla po niskim stopama, to bi dalo dovoljno osnova zapadnim silama da zadrže režim sankcija“, zaključuje Katić.
