„Rešavanje kosovskog problema je moguće isključivo pod uslovom da to prihvataju Srbija i Srbi. Važno je da ovo bude kompromis, a ne rešenje koje je nametnuto spolja. Naš stav je bio takav i ranije, ostaje takav sada i biće takav i u budućnosti“, rekao je Čepurin za RTS.
Govorio je i o susretu predsednika Rusije Vladimira Putina i kosovskog predsednika Hašima Tačija u Parizu, a na pitanje kako je do tog susreta došlo, rekao je da na takvim ceremonijama ima desetine i čak stotine kratkih kontakata, ali da se ozbiljna i suštinska pitanja tom prilikom nikad ne razmatraju.
„Putin je učtiv čovek. Pozdravlja stotine ljudi koje susreće, razmenjuje s njima nekoliko reči. Drugo, Putin je bio tamo u svojstvu gosta. Mi znamo da su Srbija, Rusija i Francuska bile ključne zemlje u Prvom svetskom ratu. Ali ta ceremonija je bila u organizaciji Francuza, a oni su pozvali one za koje su smatrali da ih je neophodno pozvati, uključujući i predstavnika nepriznate države Kosovo“, rekao je Čepurin.
Tu se, ukazuje ruski ambasador, krije problem, jer „obično se misli da će se gosti ponašati kulturno, tiho i skromno, ali vidimo da neki gosti to ne rade“.
„Videli smo istu situaciju i u Njujorku, gde su u hodnicima UN hvatali sve ljude koji su prolazili, pokušavajući da sa njima počnu razgovor. Tako je, setite se, došlo do jednog kratkog susreta s (premijerkom) Anom Brnabić. Da li je to bilo dogovoreno? Da li je to bila specijalna operacija? Ili čista slučajnost? Dakle, kao što je Ana Brnabić bila uhvaćena u hodniku u Njujorku, isto to se desilo i u Francuskoj“, objašnjava Čepurin.
Problem je, kaže, u tome što se predstavnici nepriznatih država iz određenih razloga pozivaju na takve događaje gde učestvuju visoki gosti, a „njihovo ponašanje stvara ponekad ozbiljne probleme“.
Na pitanje kako se osećao kao ruski ambasador u Srbiji gledajući kako Tači na važnoj ceremoniji obeležavanja veka od Velikog rata 11. novembra u Parizu sedi odmah iza Putina, kaže da je to svakako bilo sasvim nepravedno i pogrešno, ali da je to pitanje za organizatore.
Kaže i da taj susret ni na koji način ne može da utiče na odnose dve zemlje i na stav Rusije prema Kosmetu, i pri tom ukazuje da „ima mnogo izmišljotina“.
Čepurin je govorio i o poseti predsednika Rusije Srbiji u januaru, rekavši da tačan datum još nije objavljen zvanično iz različitih razloga, ali da će to biti sredinom januara.
Istakao je da će to biti treći susret dva predsednika u poslednjih 10 meseci i da je sada politička saradnja na visokom nivou bez presedana.
Kad je reč o Kosovu, Čepurin je naglasio da je stav Rusije veoma jasan i da je bio potvrđen više puta, ali da uvek neko pokušava da u to posumnja.
„Stav Rusije se nikako nije promenio i svodi se na sledeće: zalažemo se za to da se problem reši političkim putem u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je prva stvar“, rekao je ambasador.
Kao drugo, ukazao je da svaki dijalog ima svoj pravni osnov, a da ovde ne postoji drugi pravni osnov osim Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao jedini pravni okvir.
„Treća stvar, imamo razumevanja za stav Srbije. Recimo, u okviru Briselskog procesa, a prošlo je već šest godina, Srbija je ispunila sve obaveze koje je preuzela. Problem je u tome da Priština nije ispunila nijednu ključnu obavezu poput formiranja ZSO. Videli smo i pokušaje stvaranja vojske Kosova, upade sa oružjem na sever Kosmeta“, kaže Čepurin.
Navodi i da Specijalni sud o zločinima nekadašnje OVK još nije počeo da radi, te da nije moguće voditi pregovore ako jedna strana ne ispunjava svoje obaveze, a odgovornost za to, ukazuje, svakako snosi Priština, ali i medijatori, „koji moraju biti odgovorni za ispunjavanje onih obaveza koje su preuzele strane dijaloga“.
Čepurin je istakao da se Moskva zalaže za to da se dogovor između Beograda i Prištine postigne i ukazao da ne vredi da se nameću veštački rokovi završetka dijaloga.
