Rezolucija se od 2005. usvaja svake godine, a poslednjih nekoliko puta SAD i Ukrajina su glasale protiv nje.
Predstavnica SAD je u obraćanju Generalnoj skupštini UN izjavila da je „nacizam najgori neprijatelj“ i da su „američki vojnici prolivali krv u borbi protiv njega na tuđoj zemlji“, ali je pozvala ostale zemlje da glasaju protiv rezolucije, pošto SAD smatraju da je njen nacrt „politička kontroverza“.
Ona je dodala da rezolucija predlaže „kažnjavanje zbog slobode govora“.
Autori nacrta rezolucije su bili Alžir, Angola, Jermenija, Bangladeš, Belorusija, Benin, Bolivija, Burkina Faso, Burundi, Venecuela, Vijetnam, Gvajana, Gvineja, Zimbabve, Kazahstan, Kina, Kongo, Severna Koreja, Obala Slonovače, Kuba, Laos, Mali, Mjanmar, Niger, Nigerija, Nikaragva, Pakistan, Rusija, Sirija, Sudan, Tadžikistan, Togo, Uganda, Uzbekistan, Centralnoafrička Republika, Eritreja, Etiopija, Južnoafrička Republika i Južni Sudan.
Zamenik direktora Odeljenja za humanitarnu saradnju pri Ministarstvu inostranih poslova Rusije Grigorij Lukjancev je objasnio da se dokument ne bavi odjecima prošlosti nego savremenim ispoljavanjem rasizma, koje je postalo izazov za celu međunarodnu zajednicu.
Diplomata je naveo da se sada u mnogim delovima sveta uočava obnavljanje pokreta, grupa i partija, koje propagiraju rasističke i ekstremističke ideje, prikrivajući se slobodom izražavanja mišljenja.
Prema njegovim rečima, ekstremističke grupacije inspiraciju često pronalaze u ideologiji i praksi protiv kojih su se u godinama Drugog svetskog rata borile zemlje antihitlerovske koalicije.
