„Na osnovu izgrađenog poverenja (sa predsednikom Vladimirom Putinom) rešićemo teritorijalno pitanje i zaključiti mirovni sporazum“, istakao je Abe nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Abe je takođe rekao da su on i ruski predsednik uspeli da „nasamo, samo u prisustvu prevodilaca, značajno prodiskutuju“ o pitanju mirovnog sporazuma. Predsednik japanske Vlade izrazio je spremnost da „zajedno sa predsednikom Putinom stavi tačku“ na situaciju odsustva mirovnog sporazuma između Japana i Rusije, koja traje već 70 godina.
Premijer Japana je dodao i da namerava da poseti Rusiju početkom 2019. godine.
„Sledeće godine ću se sastati sa predsednikom (Vladimirom) Putinom na samitu G20 (28-29. juna u Osaki), a pre toga, početkom godine, nameravam da posetim Rusiju, gde ćemo takođe održati pregovore na najvišem nivou“, rekao je Abe.
Šef japanske Vlade je naglasio da su na osnovu sada postignutih dogovora on i predsednik Rusije „puni odlučnosti da završe pregovore o mirovnom sporazumu, koji su ostali nakon (Drugog svetskog) rata“.
Ranije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, nakon sastanka lidera Rusije i Japana, saopštio novinarima da su se Putin i Abe dogovorili da intenziviraju rusko-japanske pregovore o mirovnom sporazumu na osnovu deklaracije iz 1956. godine.
Početkom septembra predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku zaključivanje mirovnog sporazuma bez preduslova između Rusije i Japana do kraja godine. Međutim, Tokio je kasnije saopštio da će nastaviti da insistira da se sporazum potpiše tek nakon rešenja teritorijalnog spora. Istovremeno su politički krugovi Japana i sam Abe ocenili ovaj predlog ruskog predsednika kao izraz njegove želje da se pregovori pomere sa mrtve tačke.
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci odsustva mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ova deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva. Kasniji pregovori nisu ničim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve se zasniva na tome da su južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
