„Volstrit džurnal“ tvrdi da su se američke sankcije Iranu pokazale korisnim za Rusiju i da su restriktivne mere omogućile Moskvi da preuzme od Teherana kupce i poveća izvoz svoje nafte.
Kako navodi list, Moskva pomaže Teheranu u saniranju štete od sankcija koje su uvedene na iransku naftu. Rusija kupuje naftu od Irana za unutrašnju upotrebu, a svoju koristi za izvoz, pre svega u Evropu.
Najveći kupci iranske nafte su fabrike koje naftu prerađuju u Evropi i Aziji. One sada moraju da traže alternativne isporučioce.
List tvrdi da Rusija planira da i dalje kupuje naftu od Irana, ali da će koristiti barter, odnosno sistem razmene robe ili usluga za drugu robu. U zamenu za naftu Teheran će dobijati proizvodnu opremu i prehrambene proizvode tj. mašine i hranu.
Naglašeno je da Moskva već proizvodi rekordne količine nafte u poslednjih 30 godina i da se nalazi na prvom mestu po ovom parametru na svetu. U oktobru je prizvodila 11,41 milion barela dnevno, što je za 4,3 odsto više u odnosu na isti period 2017. godine.
Prema zapadnim medijima, pomažući Iranu Rusija zamenjuje tu zemlju na svetskom tržištu nafte. Evropske zemlje koje su prestale da kupuju iransku naftu sada kupuju veće količine ruske. Moskva je već u određenoj meri uspela da nadoknadi smanjene isporuke iranske nafte i Turskoj, Kini i Južnoj Koreji.
Ruski eksperti, međutim, smatraju da takvi napisi imaju za cilj da se Rusija predstavi kao manipulator.
„Cilj je da se Rusija još jednom predstavi u očima Amerikanaca kao čudovište koje svim silama pokušava da spreči Ameriku da uvede red na svetsku arenu. To je stvaranje negativnog imidža Rusije. Američka shema je poznata: sebe predstavljaju kao zemlju koja se bori za uspostavljanje pravdenog poretka, a Rusija je ta koja manipuliše“, kaže za Sputnjik Mihail Beljajev, ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja.
Ekspert ističe da su bilateralni odnosi Moskve i Teherana na visokom nivou, da se saradnja razvija praktično u svim pravcima, a da je ključna saradnja u sferi ekonomije i trgovine.
„Sa Iranom je Rusija uvek imala normalne, dobre trgovinske odnose, a sa obe strane postoje inicijative usmerene na jačanje trgovine između dve zemlje i povećanje potencijala. Postoje planovi i o transportnim koridorima i daljem razvoju trgovinskih odnosa. Amerikanci svojim delovanjem dele svet na Zapad i Istok. Mi se smatramo evropskom zemljom, ali imalo velike interese i na Istoku — i zašto ne realizovati sopstvene interese u regionu koji je za nas geopolitički značajan, po prirodi stvari“, zaključio je Beljajev.
Ministar za naftu Irana Bižan Zanganeh je upozorio da kupce iranske nafte čekaju teški meseci zbog američkih sankcija. Prema njegovim rečima, čak i privremene dozvole za uvoz iranske nafte koje izdaju Sjedinjene Države neće moći da reše situaciju.
Procenjuje se da je iranski izvoz nafte već smanjen na milion barela dnevno, dok je u aprilu ta brojka iznosila 2,8 barela dnevno.
Podsetimo, američke sankcije Iranu stupile su na snagu početkom ove nedelje. Sankcije će pogoditi energetski, finansijski i transportni sektor Irana i za cilj imaju da „osakate“ ekonomiju te države, nakon što se Donald Tramp ranije ove godine povukao iz nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015.
Te sankcije vraćaju sve one koje su ukinute nakon potpisivanja nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.
Kako je saopštio Vašington, restriktivne mere će biti na snazi sve dok Iran ne prestane da podržava terorizam, povuče se iz Sirije i potpuno obustavi svoj program razvoja nuklearnog oružja i balističkih raketa.
Teheran je poručio da nije zabrinut zbog ponovnog uvođenja američkih sankcija naftnom i finansijskom sektoru zemlje.
Potez Vašingtona, od koga će i sam imati štetu, pozdravio je samo Izrael, dok su Evropska unija, Francuska, Nemačka i Velika Britanija poručile da žale zbog odluke.
