Iran je od ponoći pod dodatnim američkim sankcijama, „najstrožim do sad“, kako ih je ocenio predsednik SAD Donald Tramp, glavni krivac za novu omču oko vrata Teherana, na koju nisu pristali ni njegovi evropski saveznici. Šta će ionako ranjivoj iranskoj ekonomiji, koja je do postizanja nuklearnog sporazuma 2015. godine već bila pod snažnim sankcijama međunarodne zajednice, učiniti njihovo ponovno uvođenje od strane Amerike.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej je Trampu odgovorio da je to još jedan uzaludan pokušaj paralizovanja njegove zemlje koji nailazi na protivljenje u celom svetu. Nije propustio da napomene kako su sve dosadašnje američke sankcije samo podstakle Iran da bude što nezavisniji.
Pre šest meseci Vašington je po izlasku iz nuklearnog sporazuma sa Iranom već uveo prvi krug sankcija Teheranu. One su od danas proširene i na energetski i transportni sektor, trgovinu naftom i transakcije stranih finansijskih institucija sa Iranskom centralnom bankom.
Ekonomista Borislav Borović kaže da je iranska privreda pokazala snažan napredak posle ukidanja sankcija potpisivanjem nuklearnog sporazuma. Posle svega, iranski rijal je oslabio čak 70 odsto od početka ove godine, velikim delom i zbog strahovanja od očekivanih sankcija. Mere usmerene na naftni sektor biće još bolnije za Iran, jer 40 odsto iranske privrede zavisi od prihoda od prodaje nafte, ističe on za Sputnjik. Otuda i pitanje može li se Iran sam izboriti sa novom situacijom bez pomoći sa strane, pre svega Kine i Rusije.
„Treba reći da Kina već zaobilazi američke sankcije Iranu tako što koristi tankere iz te zemlje prevozeći naftu koju kupuje u Iranu, i to ne samo za svoje potrebe, nego i potrebe drugih kupaca. To Teheranu daje predah u vremenu dok se zbog straha od američke osvete iz posla povlače kompanije poput francuskog giganta ’Totala‘. Sa druge strane, Rusija, Indija i Iran će narednih dana konkretizovati detalje izgradnje Koridora ’Sever–jug‘ dugog 7.200 kilometara, od indijskog Mumbaja preko Bandar Abasa u Iranu, Bakua, Moskve do Sankt Petersburga, značajnog za transport robe, ali što je još važnije — i nafte. Ovaj koridor je vrlo važan zato što izbegava kritične tačke, odnosno čvorišta koje uslovno još kontrolišu SAD, kao što su Ormuski zaliv, Suecki kanal ili Bosforski moreuz“, ukazuje Borović.
On podseća na upozorenje Irana da ukoliko danas zavedene sankcije čak i delimično urode plodom, ostali izvoznici nafte neće moći da nadoknade milion barela nafte dnevno koliko se do danas izvozilo iz Irana i da će to rezultirati skokom cene nafte.
Iran je, ukazuje sagovornik Sputnjika, treći najveći proizvođač nafte u OPEK-u, i zavisan je o izvozu u Kinu, Japan, Južnu Koreju, Indiju i EU, čime puni dobar deo svog budžeta i drži privredu u životu. Po njemu je pitanje kako će se ponašati Japan, Južna Koreja ili EU kad je reč o uvozu iranske nafte zbog pretnje SAD da će prekinuti pristup američkom finansijskom tržištu onima koji budu poslovali sa Iranom.
Borović napominje da je EU ostala dosledna da se ne pridruži sankcijama Trampa i sa Velikom Britanijom, Kinom i Rusijom stvorila finansijski kanal za legalno poslovanje sa Iranom, koji će profunkcionisati od 2019. godine. Ali, dodaje, da je pitanje koliko će to biti od značaja za odluke moćnih evropskih kompanija. One su, kako ističe, zavisne od bankarskog sistema SAD i sigurno će se rukovoditi principom manje štete.
On pritom ukazuje da će se od danas SAD baviti i satelitskom kontrolom kretanja tankera, za šta će koristiti usluge i izraelskog Vinvarda, francuskog Kairosa, pa će pratiti ne samo bankarske tokove novca za kupovinu iranske nafte, nego i vizuelno će pokušavati da „uhvate“ one koji krše njihove sankcije. Uprkos svemu, ovaj analitičar Foruma nezavisnih ekonomista je skeptičan po pitanju rezultata novih sankcija.
„Sve u svemu, videćemo šta će biti, ali ja mislim da nijedne sankcije nisu urodile plodom i da će šteta koju će imati SAD zbog toga dovesti do nekog vida njihove modifikacije kao što smo videli pre neki dan kada je došlo do obostranog ukidanja sankcija ministrima između Turske i SAD“, zaključuje Borović.
Da američke sankcije Iranu nisu samo ekonomska, već i geopolitička priča, ukazuje istoričar Nemanja Starović iz novosadskog Centra za društvenu stabilnost.
„Sasvim je sigurno da ova situacija sa zavođenjem najoštrijih američkih sankcija Iranu zaista ima veliki potencijal da posluži kao svojevrsni katalizator krupnih pomeranja na svetskom geopolitičkom planu. Ne samo kada govorimo o odnosima Brisela i Vašingtona, nego i sa Ruskom Federacijom i Kinom“, kaže on za Sputnjik.
I on ukazuje na to da su se članice EU oštro suprotstavile režimu sankcija Vašingtona i da su uspele da uspostave finansijski mehanizam koji bi služio za kupovinu iranske nafte, zaobilazeći američki bankarski sistem, koji će biti operativan od početka iduće godine.
„Sigurno je da će i Rusija i Kina iz različitih motiva pokušati da zaobiđu i derogiraju sistem sankcija kojima je od danas Iran podvrgnut. Rusija svakako zbog svojih geostrateških dugoročnih političkih ciljeva jer želi da ostane na putu čvrstog savezništva sa režimom u Teheranu, dok je Kina sa druge strane, žedna nafte, energenata i ne može u tom striktno ekonomskom smislu da se odrekne nafte iz Irana“, objašnjava Starović.
Ovaj istoričar, odličan poznavalac prilika na Bliskom istoku, posebno smatra značajnim to što je Trampova administracija najavila da će osam država biti privremeno izuzeto iz režima sankcija. Među njima su i najveći uvoznici iranske nafte — Kina, Indija, Japan, Južna Koreja i Turska, koja je, kako dodaje, očigledno uspela da izvuče maksimalnu korist od „slučaja Hašogi“ kojim je veoma vešto upravljala imajući u vidu sopstvene interese.
Sagovornik Sputnjika posebno ukazuje na činjenicu da je Kina među tih osam država kojima će biti od strane SAD privremeno dozvoljen uvoz iranske nafte. Kako objašnjava, Vašington očito nije voljan da otvara još jedan front u svom ekonomskom ratu sa Kinom.
„Takođe je bitno da se među osam država izuzetih iz režima sankcija nalazi i Irak, koji je i do sada reeksportovao velike količine iranske nafte. Stoga ne čudi veliko samopouzdanje režima u Teheranu, koji tvrdi da će veoma lako i efikasno uspeti da razbije zid sankcija koje su mu danas nametnute“, zaključio je Starović.
Tom samopouzdanju je nesumnjivo doprinela i za Vašington upozoravajuća konstatacija ajatolaha Hamneija po pitanju disciplinovanja sankcijama: „SAD to pokušavaju 40 godina, ali svih tih godina, Iran je bio pobednik, a SAD gubitnik“.
