Perspektiva briselskog dijaloga
Zapad forsira izraz da Priština i Beograd treba da uspostave „dobrosusedske odnose“, ali sa ovakvim izjavama takozvanog kosovskog predsednika razgovori ne mogu da se nastave u pozitivnom smeru. Srbija mora da zna šta hoće. Vođen je unutrašnji dijalog i nismo dobili nikakav plan, konstantno se pominje razgraničenje, ali taj pojam je ostao veoma maglovit. Svima nam je jasno da su srpske institucije odavno prestale da postoje na KiM, srpskog naroda je sve manje, a i oni koji su ostali u enklavama žive u katastrofalnim uslovima.
EU kao pregovarač
Priču o nezavisnosti Kosova od početka guraju SAD i najmoćnije zemlje Evrope. Nažalost, vreme curi i stanje je za Srbe sve gore. Albanci jasno kažu da ne dolazi u obzir da se takozvani sever Kosova, koji je nekada pripadao Raškoj oblasti, prisajedini Srbiji, a da se taj jug centralne Srbije pripoji Kosovu. Tuda prolazi auto-put koji spaja centralnu Evropu i Egejsko more, i ja ne vidim da je Srbiji u interesu da taj koridor preda „velikoj Albaniji“.
Kosovska vojska ipak do kraja meseca
Biće kako odluče velike sile, jer Albanci nemaju nikakvu pravu vlast. Ukoliko moćni žele da podignu prašinu i da pritiskaju Srbiju zbog svojih ciljeva, tako će da bude. Kosovo već ima svoju vojsku, to su bivši pripadnici OVK koje smo videli u uniformama ROSU kada su ponižavali građane Srbije u Kosovskoj Mitrovici. Protiv tih istih ljudi Vojska Srbije se borila još 1999. Najava formiranja vojske Kosova je trn u oku Srbiji, koja pokušava da smiri situaciju.
Lobiranje za Interpol
Zapadni političari igraju konstantnu igru duplih standarda — jedno kažu, drugo rade, treće misle. To su pritisci na Srbiju da bi država koju su oni osnovali konačno dobila stolicu u Ujedinjenim nacijama. Pokušavaju da preko sporta i kulture dođu do nekih drugih veoma bitnih institucija, poput Interpola, a svi znamo da su ljudi koji sede u foteljama u Prištini već na poternicama tog istog Interpola. Mi treba da radimo na jačanju naših pozicija i na lobiranju da zemlje trećeg sveta povuku priznanje Kosova. Tako ćemo im pokazati i da jedna mala zemlja ne mora uvek da se pokloni željama velikih sila. Vidimo da je pre 100 godina bila izvojevana velika pobeda i to ne samo srpskog oružja već i dobre srpske diplomatije.
Diplomatija — najmoćnije oružje
Postoji priča da će pitanje KiM ponovo da se vrati u Ujedinjene nacije. Većina zemalja je zbunjena jer je prošlo deset godina, ništa se ne dešava, a koliko god da postoje pritisci velikih sila, činjenice i ono što je na terenu ne ostavljaju ljude ravnodušnima. Kada odu u Veliku Hoču i u Prizren i kada vide te naše svetinje koje su iz 12, 13. i 14. veka opasane žicom, kada ispred srpskog Notr Dama, Visokih Dečana, stoje tenkovi u 21. veku, onda možete da budete pod velikim pritiskom ali od ovih činjenica ne možete da pobegnete. Smatram da je upravo kultura naš večni saveznik. Na Kosovu se uništavaju groblja, jer su upravo ona svedok postojanja jednog naroda, i njima to smeta. Pre 101 godinu, 1917. Mihajlo Pupin je to shvatio i radio je na tome da se Englezima i Amerikancima predstavi srpska kultura na Balkanu. Objavio je knjigu koja je bila preteča Povelje Uneska o zaštiti kulturnih dobara, knjiga je štampana na engleskom i današnja Srbija bi upravo trebalo da što više lobira na taj način.
Kosovska zastava u Notr Damu — ispipavanje granica Srbije
Kao prvo, Hašimu Tačiju nije mesto na tom skupu, jer Kosovo nije članica Ujedinjenih nacija. To je velika bruka Francuske i nepojmljivo je zašto je to urađeno, jer znaju koliko to negativnih stvari može da izazove u Srbiji. Kao da nam konstantno udaraju klipove u točkove da ne možemo da idemo dalje. Možda su to uradili jer su znali da će Vučić biti pod pritiskom opozicije i javnosti u Srbiji da ne ide tamo. Ipak, značajno je da Srbija ima predsednika na proslavi stogodišnjice od pobede u Velikom ratu. Kosovska zastava na tom skupu je presedan u svetskoj diplomatiji. Zanimljivo je bilo objašnjenje organizatora da su izložene zastave država koje su pozvane. Ako sledimo tu logiku, s obzirom na činjenicu da su Francuska i Britanija bile kolonijalne sile, zašto onda nisu postavili zastave svih država koje su nastale posle tih carstava. Možda bi trebalo da zatrpaju Notr Dam zastavama svih članica UN? Ovo je veliki skandal i general Luj Franš D′Epere i svi ostali francuski oficiri iz onog doba prevrću se u grobu.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji
Umesto vojne parade imamo vojnu vežbu. Svako obeležavanje dolazi sa vrha države i iz naroda. Država je zakazala što se tiče ovoga, ali i obeležavanja proboja Solunskog fronta 15. septembra. Ove vojne vežbe predstavljaju demonstraciju sile u svetlu kosovskog problema, kao da Srbija želi da pokaže da je spremna za najavu stvaranja vojske Kosova. Mene kao građanina i potomka ratnika boli što ne osećam u duhu naroda slavljeničku atmosferu kao prvog ili sedmog januara. Ako ne znamo odakle smo pošli, ne znamo ni gde idemo. Ova zemlja je dala veliki broj ljudskih života, potukli smo nebrojeno puta jačeg protivnika. Austrija nije na nas krenula kao što je krenula na Francusku. Velike sile su se borile za pozicioniranje u svetu, a Austrija je na Srbiju krenula da je bukvalno uništi, to je bila borba za goli opstanak. U poslednjih sto godina snimljena su samo tri filma o Prvom svetskom ratu i napravljeno je nekoliko izložbi. Izdvojio bih projekat „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“, koji su pokrenuli građani. Bilo bi lepo da je, recimo, novogodišnja rasveta bila u duhu Prvog svetskog rata, pa da građani ove zemlje osete duh pobede kao što to osećaju Rusi 9. maja ili kada Francuzi proslavljaju praznik pada Bastilje 14. jula.
