U saopštenju sa vanrednog zasedanja, Sabor SPC ponovio je da se suverenitet i integritet Srbije na Kosovu i Metohiji ni po koju cenu ne mogu dovesti pod znak pitanja i apelovao na državne predstavnike Srbije da, umesto traženju što bržeg sporazuma sa Prištinom, više pažnje posvete izgradnji državne i nacionalne platforme u čijoj bi pripremi učestvovali svi relevantni društveni činioci.
„Na taj način bi se čuvali osnovni interesi našeg naroda i povratilo bi se poverenje svih ključnih društvenih faktora u zemlji. Istovremeno bi trebalo raditi i na izgradnji poverenja i razumevanja sa kosovskim Albancima“, navode episkopi, na čelu sa patrijarhom Irinejem.
Za SPC, kako se ističe, Kosovo i Metohija nikada nije bilo niti može biti samo političko pitanje za čije rešavanja monopol imaju isključivo državni organi.
„Za nas je pitanje KiM, kroz svu našu istoriju i danas, pre svega pitanje opstanka našeg sveštenstva, monaštva, vernog naroda i naročito naših drevnih svetinja bez kojih ne bismo bili ono što jesmo“, poručili su episkopi SPC, izražavajući podršku vladiki Teodosiju, sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu Eparhije raško-prizrenske i njihovim naporima da ostanu i opstanu na izvorištu srpske duhovnosti i identiteta.
„Obaveza Sabora i cele Crkve prema KiM je danas veća jer se zemlja nalazi pred sve jačim međunarodnim pritiscima da se odrekne Kosova i Metohije, ili da kroz direktno priznanje ili prećutnom saglasnošću Kosovo dobije stolicu u UN ili odricanje Srbije od njega pod bilo kojom formom, što bi zauvek ukinulo svako istorijsko pravo Srbije na ovim prostorima srpske duhovnosti i državnosti“, dodaje se u saopštenju.
„Posebno zabrinjava što se pod vidom navodnog razgraničenja između Srba i Albanaca nameće mogućnost odvajanja ako ne celog onda najvećeg i najvažnijeg dela KiM iz sastava Srbije i njegovo priznanje kao dela nezavisnog Kosova ili takozvane ’velike Albanije‘“, navodi se u saopštenju SPC.
Episkopi su naveli da bi posledice ovakve odluke bile tragične za opstanak našeg naroda i naših svetinja jer bi u tom slučaju većina Srba ostala bez adekvatne zaštite i bezbednosti, zbog čega bi bili prinuđeni na iseljavanje sa svojih istorijskih prostora.
Na taj način bi došlo do brisanja svih tragova srpskog istorijskog postojanja. Ideja takozvane podele unosi veliki nemir i zabrinutost među naše vernike i ne uživa podršku najvećeg broja građana Srbije uopšte.
Oni navode da sistematsko izbegavanje preuzetih obaveza vezanih za Zajednicu srpskih opština i drugih sporazuma iz Briselskog dijaloga samo potvrđuje da bi u datim okolnostima bilo veoma teško naći dugoročno rešenje.
„To svakako znači da Crkva ne podržava zamrznuti konflikt, već, štaviše, podstiče nastavak jednog otvorenog, ali pažljivo vođenog dijaloga koji bi u prvi plan stavio zaštitu ljudskih i verskih prava, unapređenje vladavine prava, jačanju pravne sigurnosti i efikasniju zaštitu ugrožene duhovne i kulturne baštine koja ne bi zavisila od samovolje Prištine“, ocenili su episkopi SPC.
Oni su naveli da je teško govoriti o bilo kakvom daljem dijalogu bez stvaranja uslova za povratak raseljenih i njihove imovne. Odustajanje od tog zahteva značilo bi prihvatanje posleratnog etničkog čišćenja.
„Bez tih preduslova nemoguće je govoriti o trajnijem rešenju problema na KiM. Zato je postavljanje ishitrenih rokova, i pored krajnje nepovoljnih uslova na terenu i kompleksne situacije u EU, bez ikakvog opravdanja“.
Državnost Srbije od početka je bila neraskidivo povezana sa duhovnom tradicijom naše crkve kao ključnog faktora našeg identiteta kroz istoriju, navodi se na kraju saopštenja.
