Američki Stejt department je saopštio da će uvesti dodatne sankcije Rusiji, jer Moskva, kako navode, „nije dala razumna uveravanja da neće upotrebiti hemijsko oružje“, a nakon slučaja napada nervnim agensom na bivšeg ruskog obaveštajca u Engleskoj.
Ovim kaznenim merama Stejt department je Rusiji zapretio još u avgustu, ukoliko se ne povinuje Aktu o eliminaciji hemijskog i biološkog oružja iz 1991. godine, prema kojem je Moskva morala da okonča upotrebu nervnog agensa novičoka, da se obaveže da neće koristiti hemijsko oružje protiv svog naroda, kao i da dozvoli inspekcije određenih lokacija agencijama poput UN.
Prema rečima nekadašnjeg diplomate Srećka Đukića, jasno je da je politika administracije Donalda Trampa politika sankcija i to ne samo prema Rusiji, već i prema nizu zemalja poput Kine, Irana ili Severne Koreje, odnosno prema svima sa kojima se Sjedinjene Američke Države ne slažu.
„Mislim da nema oblasti u kojoj oni ne prete Moskvi i u kojoj joj neće uvesti sankcije, tako da je Rusija u tom smislu zaista na čelu liste zemalja kojima SAD uvode sankcije. Doduše, možda je Iran sada podvrgnut sankcijama koje su dalekosežnije za tu zemlju, ali sa stanovišta svetske politike, sankcije prema Rusiji zaista prednjače. Ja to vidim kao dalje zaoštravanje Trampove politike ’Amerika na prvom mestu‘ i izazivanje praktično celog sveta da Ameriku treba svi da slušaju“, ocenjuje Đukić.
Sličnog stava je i ruski politikolog Andrej Suzdaljcev, koji kaže da Zapadni svet, a pre svega Amerikanci, smatraju da su apsolutno uvek u pravu i da njihovu ispravnost nikada i niko ne bi trebalo da dokazuje.
„Iz njihove perspektive, Rusija je država koja bi trebalo da se klanja, da se pokori njihovim zahtevima i da na njih pristane. Ove sankcije su, po njihovom mišljenju, zapravo kazna Rusiji i način da se pokaže superiornost SAD u svetu“, primećuje Suzdaljcev.
On za Sputnjik objašnjava da je ponovno pominjanje „slučaja Skripalj“ još jedan vid pritisaka na Rusiju, a da pritom postoji zaista malo upečatljivih, kreativnih ili validnih razloga za uvođenje novih sankcija.
„Drugi povod za dodatni pritisak na Rusiju jeste, kako kažu, ’mešanje Moskve‘ u izborni proces u SAD. Hajde da vidimo reakciju političkih snaga posle izbora za Kongres, jer oni sada biraju kojoj od različitih optužbi da se priklone. Sve je ovo jedna velika medijska kampanja, koju sve vreme moraju da ’hrane‘ različitim skandalima i navodnim otkrićima, jer u suprotnom čitava njihova konstrukcija pada u vodu, a optužbe nestaju. Međutim, ovakva politika igranja sa jednom nuklearnom državom je opasna, a elite zapadnog sveta su degradirane i previše se igraju sa vatrom“, upozorava Suzdaljcev.
Srećko Đukić naglašava da je jasno da Sjedinjene Države vode politiku po principu — kadija te tuži, kadija ti sudi.
„Ta politika jednostranosti američke administracije ide ka besmislu, a pritom izaziva vrlo ozbiljne posledice i to ne samo kada je reč o ekonomskoj strani međunarodnih odnosa. Ona naime jako zaoštrava dalje političke odnose u svetu, kao i one između SAD i Rusije i čini ih toliko zategnutim, da to može da eskalira do mogućnosti da te odnose nije moguće kontrolisati“, ukazuje iskusni diplomata i dodaje da ovakvo komplikovanje odnosa velikih sila onemogućava da one sednu za sto i počnu da razgovaraju o brojnim nagomilanim, krupnim problemima.
