Svako ko ima otvoren račun u banci najkasnije do 24. decembra će morati da popuni upitnik koji je, kako je Sputnjiku rečeno u filijalama nekoliko banaka, krajnje jednostavan. Vlasnik računa treba da se izjasni da li je on ili njegov najbliži srodnik strani ili domaći funkcioner i da li je na funkciji bio u poslednje četiri godine. Banka će izjavu uzeti zdravo za gotovo. Osim lične karte, nije potrebno ništa od dokumenata što bi potvrdilo navode.
Ukoliko pak klijent banke ne odgovori na tu obavezu koja je propisana novim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je u primeni od 1. aprila, banka će blokirati njegov račun sve dok ne ispuni upitnik, upozorili su u bankama.
Ta zakonska odredba bi, zajedno sa ostalima, trebalo da pomogne državi da ima uvid u tokove novca, kako ne bi dolazilo do zloupotreba.
Javnost je bila nemalo iznenađena kada je početkom marta ove godine na sajtu organizacije „Fajnenšel ekšen task fors“ (FATF) osvanula vest da se na listi zemalja sa „strateškim manjkavostima“ u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma našla i Srbija. Jedina iz Evrope, u društvu Etiopije, Iraka, Šri Lanke, Sirije, Trinidada i Tobaga, Tunisa, Vanuatua i Jemena.
Da je vest iznenadila i naše zvaničnike, pokazalo je reagovanje premijerke Ane Brnabić koja je tada ocenila da je do toga došlo pod pritiskom SAD, a da je pored Evropske komisije i posmatrača Svetske banke, još 15 članica FATF-a bilo nedvosmisleno protiv toga da se Srbija stavi na „crnu listu“.
Srbija je u međuvremenu od aprila počela da primenjuje novi zakon i, prema rečima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, postigla standarde u toj oblasti koje propisuju relevantne međunarodne organizacije, a među njima i FATF. On je početkom septembra naveo da je tokom ove godine protiv 31 osobe u Srbiji podneto 11 krivičnih prijava za 21 delo pranja novca, a da su tokom 2017. godine donete pravosnažne presude protiv 11 fizičkih i jednog pravnog lica zbog pranja novca.
Sve to ipak nije bilo dovoljno da FATF Srbiju skine sa „crne liste“ sa koje su u međuvremenu otpali Irak i Vanuatu. Procena tog tela, posle revizije u junu i sada u oktobru, objavljena pre nedelju dana bila je da Srbija i dalje predstavlja rizik za međunarodni finansijski sistem. Stefanović očekuje da ćemo sa te liste biti skinuti početkom 2019. godine.
Može li tome doprineti i popunjavanje upitnika klijenata banaka koji bi trebalo da predstavljaju dodatnu proveru tokova novca i eventualno da ukažu na one sumnjive.
„Tendencija je da se isprate novčani tokovi do kraja, da se možda određene osobe stave pod lupu, ali nisam siguran koliko je to pravi način i verujem da će to samo da koristi bankama da dobiju ažurniju bazu podataka o svojim klijentima. Mislim da će to najviše da pomogne bankama, a sprečavanju pranja novca i ne baš toliko“, kaže za Sputnjik predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović.
On slikovito objašnjava da može da ode u banku i da dâ netačne podatke, ali da to ne znači da pere pare.
„Popunjavanje upitnika samo po sebi ne znači ništa. Ja možda jesam član neke političke partije i njen funkcioner, ali se to zna u okviru te političke partije. To ne može da se pronađe u Agenciji za privredne registre, niti kao neki zvaničan dokument. Mogu da kažem da nisam funkcioner, da mi otac nije funkcioner, iako možda jeste. Ko će to i na koji način da proveri? I sve i da se sutra ispostavi da nisam govorio istinu, ne vidim kakve to posledice može da ima“, ukazuje Gavrilović.
On smatra da ima drugih načina da se isprate i pranje novca stečenog nezakonitim radnjama i finansiranje nezakonitih aktivnosti kakav je terorizam i da se treba ugledati na zemlje sa uređenim društvima.
„Ne vidim da će o tome biti jasnija slika zato što je popunjen upitnik u banci“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
