Šta znamo o „Panamskim papirima“ osim da su „potresli svet“ sa 11,5 miliona dokumenata o navodnim sumnjivim finansijskim transakcijama u koje su, kako se tvrdi, umešani mnogi lideri država i poznate ličnosti?
Zvanična verzija kaže da je do dokumenata prvo došao nemački list „Zidojče cajtung“, a njegov izvor je čovek koji se novinarima lista predstavio kao Džon Dou i čiji je pravi identitet nepoznat. List je informacije ustupio Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo (ICIJ).
Ta organizacija je godinu dana istraživala dokumenta koja se odnose na period od 1977. do decembra 2015. godine i ustanovila, kako navodi na svom sajtu, da je više od 500 banaka preko svojih podružnica registrovalo skoro 15.600 ofšor kompanija preko panamske advokatske firme „Mosak Fonseka“. Neke firme registrovane u poreskim oazama korišćene su, tvrde učesnici istraživanja, za pranje sumnjivog novca, trgovinu oružjem i drogama, utaju poreza.
Na sajtu ICIJ navodi se da je reč o globalnoj mreži od više od 190 istraživačkih novinara u više od 65 zemalja, koja je osnovana 1997. godine kao projekat Centra za javni integritet (CPI) da bi se fokusirala na pitanja kao što su transgranični kriminal, korupcija i odgovornost vlasti. Među njenim finansijerima se navode, između ostalog, „Institut za otvoreno društvo“ (Džordža Soroša), „Fordova fondacija“, „Voterlo fondacija“, „Trust pju čeritabl“…
Sa druge strane, među donatorima CPI, koja je takođe označena kao neprofitna organizacija za istraživačko novinarstvo, jesu, između ostalih, „Fordova fondacija“, „Mekarturova fondacija“, „Trust pju čeritable“ i „Institut za otvoreno društvo“.
U istraživanju je učestvovala još jedna neprofitna organizacija — Projekat o izveštavanju o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP). Registrovan u Merilendu kao Mreža za razvoj novinarstva, OCCRP se finansira grantovima Fonda UN za demokratiju (UNDEF), Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i — opet — Instituta za otvoreno društvo.
Kako se navodi na sajtu OCCRP, tu organizaciju čini niz regionalnih neprofitnih istraživačkih centara i centara za nezavisne medije, koji se protežu od Istočne Evrope do Centralne Azije. Na spisku su, između ostalih, Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) u Bosni i Hercegovini, kao i Centar za istraživačko novinarstvo u Srbiji (CINS).
Jedan od urednika i osnivača OCCRP, koji je bio i prvi direktor te organizacije, jeste Dru Salivan. Upravo je on, najavljujući „Panamske papire“, obećao na svom blogu senzaciju:
„Gospodine Peskov (pres–sekretar Kremlja), sutra ćete raditi do kasno. Uzmite to u obzir u svojim planovima.“
Ako se i zanemari neobična činjenica da među 112 imena koja se pominju u skandalu nema nijednog iz SAD, kao i činjenica da ofšor firme nisu nešto apriori nezakonito i da ih koristi niz najvećih američkih kompanija poput „Epla“, „Majkrosofta“ i „Dženeral elektrika“, ostaje zagonetka zašto je Salivan „upozorenje“ poslao samo Kremlju kada se ime ruskog predsednika u „Panamskim papirima“ nigde ne pominje.
Ko je Dru Salivan? Svojevremeno je osnovao CIN 2004. godine u Sarajevu i bio njegov urednik i prvi direktor. Navodi se da je ranije radio kao istraživački novinar za list „Tenesijan“ u Nešvilu i za specijalni tim „Asošijeted presa“ u Njujorku. A osim OCCRP osnivač je i Mreže za razvoj novinarstva, koja je u poslednjih nekoliko godina od USAID i Stejt departmenta dobila oko šest miliona dolara.
Ime Salivana pominjalo se u mnogim aferama u regionu, pa i u Srbiji. Govorilo se, recimo, da je on došao do tajnog snimka Ivice Dačića i Rodoljuba Radulovića zvanog Miša Banana koji je punio domaće tabloide, te da ga je dao uredniku KRIK–a Stevanu Dojčinoviću. Salivan je takve tvrdnje demantovao, navodeći da je do snimka došao sam Dojčinović.
Pominjalo se i da koordinira medijske napade na projekat „Beograd na vodi“, kao i da je smislio aferu „Prisluškivanje“ u vezi sa snimkom razgovora lidera DS–a Bojana Pajtića i Lidije Udovički, sestre ministarke Kori Udovički.
Pre nekoliko nedelja Salivan se oglasio tekstom na sajtu „Balkan insajta“ u kome je branio KRIK i kritikovao list „Informer“ zbog toga što, kako kaže, kleveće Stevana Dojčinovića. Tekstovi Dojčinovića o korupciji u Srbiji, navodi Salivan, „mogli bi da budu samo vrh ledenog brega“.
A gostujući na televiziji „Al Džazira Balkan“ Salivan je izneo neke detalje afere „Panamski papiri“. Komentarišući tvrdnje Vikiliksa da je afera smišljena radi napada na Putina, rekao je da bi bilo veoma komplikovano uključiti toliki broj novinara iz toliko organizacija da bi se napao samo predsednik Rusije.
Potvrdio je, međutim, da njegovu organizaciju finansira USAID, dodajući da je to ipak manje od pola sredstava.
Komentarišući tvrdnje panamske kompanije da su informacije u toj aferi dobijene hakerskim upadom koji je došao iz EU, Salivan je na pitanje da li se do dokumenata došlo na taj način ili su podaci izneti fizički, rekao:
„Iskreno, ne znam, nikada nisam dobio tu informaciju i te informacije se veoma pažljivo kontrolišu. Bilo je 400 novinara i ta informacija nije obelodanjena. Nismo nikad to ni pitali. Možda je to bio neki zviždač koji je imao dobru nameru.“
Inače, tokom rada u CIN–u Salivan je stajao iza mnogih tekstova koji su sadržali ozbiljne, a dokazima često nepotkrepljene optužbe protiv niza zvaničnika i javnih ličnosti u regionu. Mnogi mediji u regionu zato nisu imali mnogo reči hvale za profesionalnost Salivana, koji je, kažu, pre kontroverzne karijere u istraživačkom novinarstvu bio — stend–ap komičar.
Tako je u podgoričkoj Pobjedi 6. juna 2012. godine Senad Pećanin, osnivač, dugogodišnji glavni urednik i direktor sarajevskog nedeljnika „Dani“, Salivana nazvao „diletantom koji nije imao nikakvog novinarskog iskustva u SAD, odakle je došao u Bosnu predstavljajući se kao službenik Ambasade SAD i novinar“. Salivan je, ustvrdio je Pećanin, čak pokušavao da reketira i ucenjuje neke ljude i medije, preteći im svojim vezama u Ambasadi. Kao primer naveo je Salivanov pokušaj reketiranja čelnika energetske kompanije EFT Grupa Vuka Hamovića, kome je, kako kaže, pretio da će o njemu objaviti kompromitujuće tekstove.
„Dani“ su juna 2012. godine pisali da se Salivan u BiH pojavio kao predavač na nekoliko radionica organizovanih pod pokroviteljstvom IREX, tadašnjeg partnera USAID, radi pomoći medijima u BiH.
A kako je svojevremeno pisao „Avaz“, među Salivanovim „istraživanjima“ je i slučaj bivšeg međunarodnog sudije Suda BiH Džeralda Gahima kog je CIN optužio za korupciju u Ruandi gde je Gahim radio pre BiH. Sudija je zatražio internu istragu od Visokog sudskog i tužilačkog veća i OHR–a u kojoj je utvrđeno da su optužbe neosnovane.
