Amerikanci, naravno, ne odustaju od Bliskog istoka. To je nedvosmisleno poručio pre nekoliko dana američki ministar odbrane Džejms Matis upravo iz Bahreina. Tamo je bio da bi „podsetio arapske zemlje da SAD ostaju njihov izabrani partner jer su tu angažovane dugoročno“, objasnila je predstavnica Pentagona Kejti Vilbarger.
Matis je potom bio još direktniji: „Želim da bude jasno — prisustvo Rusije u regionu ne može da zameni staro, trajno i transparentno angažovanje SAD na Bliskom istoku“.
Zato i ne čudi zajednička vojna vežba „Arapski štit“ koja je danas počela na zapadu Egipta, kako je to saopštilo egipatsko Ministarstvo odbrane. Do 16. novembra sa vojnicima Egipta zajednički će vežbati i oni iz Saudijeske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Bahreina i Jordana.
Do ove vojne vežbe došlo je samo mesec dana pošto se američki državni sekretar Majk Pompeo sastao sa ministrima spoljnih poslova šest zemalja učesnica ove vežbe, kao i Omana i Katara. A, kako je saopšteno, sve u cilju formiranja antiiranske alijanse. Američka novinska agencija AP je tada javila da je predložena alijansa kolokvijalno već nazvana „arapski NATO“.
Predloga da se stvore zajedničke odbrambene snage bilo je od početka 1990, nakon iračke invazije na Kuvajt, ali te, kao i one kasnije, nisu realizovane. Saudijska Arabija je 2014. pokušala da to učini unutar Veća za saradnju zalivskih zemalja. Od toga nije bilo ništa zbog manjka konsenzusa o tome šta su njihove bezbednosne potrebe.
O tome je bilo reči i samitu Lige arapskih zemalja 2015. u Egiptu. Došlo se do finalnog predloga koji je takođe propao nakon što su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Katar tražili da se dodatno preciziraju modaliteti ujedinjenih arapskih snaga. Priča o tome nije se pomerila s mesta ni na dva naredna samita.
Prošle godine je tu ideju ponovo oživeo američki predsednik Donald Tramp. U izveštajima se spominjala moguća podrška Sjedinjenih Država u formiranju arapske organizacije koja bi nalikovala NATO-u.
Koliko su realne šanse da uspe najnoviji pokušaj Pompea koji je okupio osam arapskih zemalja zvanično u antiiransku vojnu koaliciju. Po oceni sagovornika Sputnjika, uprkos američkim nastojanjima, teško da će to i ovoga puta biti ostvarivo.
„Među arapskim zemljama ima toliko suprotnosti, sujete i tereta iz prošlosti da tu nekakvog striktnog vojnog pakta ne može biti. Tu i tamo, oni će se možda naći u ponekom pitanju i vojno sarađivati, ali čisto sumnjam da mogu da formiraju neki savez u tom smislu“, mišljenja je spoljnopolitički komentator lista Politika Miroslav Lazanski.
Naš sagovornik smatra da je teško naći neku zajedničku odrednicu među njima, na šta upućuju i raniji događaji. Podseća da su skoro sve arapske zemlje intervenisale u Prvom zalivskom ratu protiv Iraka, a da 2003. u Drugom zalivskom ratu već nisu. Kada se danas sagleda situacija na Bliskom istoku jasno je da najveći broj njih, od Saudijske Arabije preko Jemena, Sirije, Katara, ima različite vojne i bezbednosne potrebe.
Amerika zapravo želi da na neki način pre svega Saudijsku Arabiju izvuče iz dogovora sa Rusima oko cene nafte, što joj je najvažnije, smatra Lazanski, ali i ukazuje na činjenicu da su upravo arapske zemlje najveći kupci i najbolje tržište za naoružanje SAD i Zapada uopšte.
Novu inicijativu Amerikanaca za formiranje arapskog NATO-a, po oceni general-majora u penziji Vojske Srbije Mitra Kovača, proizveo je novi odnos snaga na Bliskom istoku, koji više nije pod totalnom kontrolom SAD.
„Radi se o tome da je, nakon relativno neuspešne realizacije strategije SAD i Velike Britanije na Bliskom istoku i pozicioniranja Ruske Federacije, pre svega u Siriji, na sceni pokušaj da se od tamošnjih zemalja saveznica Vašingtona i Londona, napravi neka privremena, ad hok koalicija, taj takozvani arapski NATO koji će u suštini ispunjavati naloge Zapada, pre svega Britanije i SAD“, kaže Kovač za Sputnjik. On u tome vidi i pokušaj da se u vojnom smislu parira pre svega Iranu i njegovim strateškim namerama, kako se ne bi direktno trošili resursi NATO-a.
Toj koaliciji bi, ne sumnja Kovač, leđa čuvao NATO, združene strategijske snage, pre svega vazduhoplovne i izviđačko-obaveštajne.
„Mislim da će u budućnosti biti i političkih i drugih pritisaka i istrajavaće se u tome da se ove arapske zemlje zbližavaju. Ne može se govoriti ni o kakvom formalnom arapskom NATO-u, ali može o zbližavanju ciljeva tih država ka opštem cilju SAD na tom prostoru i suzbijanju i kontroli sve više rastuće moći Irana na Bliskom istoku, kako u energetskom, tako vojnom i svakom drugom smislu. Taj problem će pogotovo biti izražen posle smirivanja tenzija u Siriji i okončanja građanskog rata“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
On, međutim, ističe da Iran, konsolidovani Irak i Turska, tri regionalne sile zainteresovane za taj prostor, neće ostati bez spoljne saradnje i strateških smernica kako parirati na Bliskom istoku i kako držati ravnotežu. Zasad, kako smatra, ne postoji preimućstvo niti prevlast ni Zapada, ni tri regionalna igrača Irana, Turske i Iraka u kontrolisanju većeg dela Bliskog istoka.
„Nije realno očekivati da će Zapad u potpunosti ovladati u interesnom, pa i vojnom i svakom drugom smislu Bliskim istokom, nego da će to ostati podeljena zona uticaja velikih sila i lokalnih država koje su saglasne sa njihovim interesima“, zaključio je Kovač.
Kao i do sada, slabo će tu od pomoći biti aktiviranje priče — arapski NATO.
