Kakve promene se mogu očekivati u spoljnoj politici Brazila posle pobede Bolsonara?
— Novoizabrani predsednik Žair Bolsonaro nije mnogo govorio o spoljnoj politici države, ali se može očekivati da će biti bliži američkoj politici i Donaldu Trampu nego što je to bila prethodna vlada. Moguće je da će on zauzeti veoma oštar i čvrst stav prema Venecueli, imajući u vidu da smatra da Karakas predstavlja regionalnu opasnost za Brazil. Drugim rečima, mi ne znamo šta će on zapravo raditi. Na primer, kritikovao je Kinu i investicije u Brazil, ali mnogi smatraju da, uprkos tome, Bolsonaro neće sprovoditi nikakve izmene u politici prema Pekingu jer je Kina najveći trgovački partner Brazila i u slučaju bilo kakvih promena, novi predsednik bi se našao pod pritiskom krupnog kapitala i velikih korporacija. Ali Bolsonara ne brine toliko ekonomija i ekonomska politika, više ga interesuje pitanje bezbednosti, uloga policije i oružanih snaga u svakodnevnom životu Brazila. Mislim da bi najveće promene trebalo očekivati baš u toj oblasti.
Prošle godine je u Brazilu bilo ubijeno više od 60.000 ljudi. Visoka stopa kriminala je jedna od glavnih tema ovih izbora. Bolsonaro je obećao stanovništvu da će rešiti ovaj problem tako što će promeniti zakone o posedovanju oružja, militarizovati policiju i dati policajcima više slobode da pucaju. Da li mislite da ovakav pristup može značajno da reši problem?
— Mislim da bi ovako nešto samo značajno pogoršalo situaciju. Pogledajte šta se desilo na Filipinima posle dolaska na vlast predsednika Rodriga Dutertea, koji ideološki veoma liči na Bolsonara. Pa ipak, razlika je u tome što mnogi Brazilci veruju u Vrhovni sud i sudski sistem i oni će pokušati da spreče uvođenje nekih promena koje predlaže Bolsonaro, posebno onog segmenta koji se tiče ovlašćenja policajca.
Zašto, po Vašem mišljenju, u Brazilu dolazi do propasti socijalizma i politike tog smera?
— Glavni razlog se sastoji u tome što je levo orijentisana vlada bivše predsednice Dilme Rusef imala veoma lošu ekonomsku politiku zbog neodgovarajuće reakcije na svetsku finansijsku krizu. Takođe, loši su potezi koje je Brazil preduzeo u vidu izlaska iz situacije u kojoj se sada nalazi. To je najpre bila borba protiv korupcije, jer je do ekonomske krize došlo istovremeno kada i do korupcionaškog skandala u koji je bio umešan državni vrh. Mnogi zato misle da je korupcija izazvala ekonomsku krizu. Smatram da je zapravo cela situacija značajno složenija, ali kao što sam rekao, većina Brazilaca smatra da je razlog za nastanak velike i duboke ekonomske krize zapravo korupcija u političkim krugovima i posebno ono što su uradili Radnička partija i uopšte levo krilo. To je očigledno uticalo na odluke Brazilaca za koga da glasaju i verovatno je duboko razočarenje u levo orijentisane političare dovelo do toga da desničari dobiju na ovim izborima. Oni su to učinili, jer su osetili da su ih izdali političari za koje su prethodno glasali.
Po mišljenju nekih finansijskih eksperata brazilska ekonomija će profitirati od pobede Bolsonara. Zašto su investitori spremni da podrže novoizabranog predsednika, iako se, kako on sam priznaje, Bolsonaro slabo razume u ekonomiju?
— Iako on sam priznaje da se ne razume dobro, otvoreno je stavio do znanja da će upravljanje ekonomijom dati konzervativnim ekonomistima, sa neoliberalnim pristupom ekonomiji, koji su diplomci Čikaškog univerziteta. Ljudima se sviđa kako Bolsonaro kritikuje levičare, sviđaju im se njegove izjave da planira da reformiše radno zakonodavstvo. U suštini, on koristi gornji segment tržišta kako bi osvojio poverenje investitora, i to očigledno dobro funkcioniše. Iako određen deo brazilske poslovne zajednice ne gaji poverenje prema Bolsonaru, smatrajući da on govori ono što žele da čuju biznismeni, ali da nema čvrstu nameru da sprovede reformu. To je ono na šta bi trebalo obratiti pažnju. On je davao krajnje protivurečne komentare koji se tiču ekonomije i zato je objektivno teško pretpostaviti kakva će u realnosti biti njegova ekonomska politika.
Bivši ambasador SAD u Brazilu Entoni Harington je brazilske izbore okarakterisao kao „crnu rupu“ američke diplomatije. Da li se ovakav stav može promeniti nakon objavljenih rezultata izbora?
— Mislim da je zapravo Amerika država koja najviše očekuje od Bolsonara, jer to je ta ista linija, isti vektor koji postoji u izjavama i pogledima i jednostavno ljubav koju on gaji prema SAD. Novi predsednik sa velikim ushićenjem govori o SAD. Prema njegovim rečima, SAD su model koji bi Brazil trebalo da sledi i Amerikanci su time navodno oduševljeni. Ipak, u kontekstu ozbiljnog diplomatskog konflikta, u smislu pitanja migracija i trgovačkih pregovora, ovo zvuči prilično neobično. Tako da će to biti dosta veliki ulog ako SAD podrže pobedu Bolsonara na brazilskim izborima.
