U ovoj satiričnoj komediji, koja je napisana početkom ’30-ih godina prošlog veka, reč je o maštanju jednog prosečnog građanina tadašnjeg Sovjetskog Saveza, koji radi u Kalhozu i mašta da jednog dana postane bogataš. Naime, on pronalazi blago u obliku mističnog zlatnog slona, a sve u stilu ruske avangarde koja je u tom trenutku širom zemlje uzimala maha.
Prema rečima režisera predstave Olega Nagorničniha, cilj predstave je da se kroz satiru predstavi publici tajna ruske ličnosti, odnosno da se prikažu pojedini detalji te čuvene ruske duše. „Sudeći po tome kako se publika smejala, mislim da su veći deo razumeli. Mislim da Rusi i Srbi imaju puno toga zajedničkog“, rekao je on za Sputnjik.
Slon u predstavi, kako objašnjava režiser, predstavlja simbol težnje ka blagostanju i raskoši. Treba imati u vidu da je ova predstava napisana još 1926. godine prošlog veka, a premijera je usledila, da li slučajno ili ne, upravo na 100. godišnjicu revolucije, nastavlja on.
„Simbolični pucanj iz puške na kraju predstave na neki način podseća i na pucanj sa broda ’Avrore‘, koji je te 1917. godine ujedno označavao i početak revolucije u Sankt Peterburgu. Ko zna, možda će se opet začuti sličan pucanj“, sa humorom komentariše Nagorničnih.
Dodaje i da je publika, sudeći po osmesima, uspela da „ukači“ taj humor koji se provlači kroz tekst satire, ali i temperament ruske ličnosti.
Inače, ideja da se na festival na Mećavniku dovedu studenti iz Jaroslava rodila se kada je direktor ovog festivala Milan Nešković boravio u Jaroslavu, objašnjava za Sputnjik Andrej Zubkov, docent sa Jaroskavske pozorišne akademije.
„Tada sam upoznao Milana i pozvao ga da gostuje na našem Univerzitetu, gde je on skoro godinu i po dana radio sa našim studentima. Tada se i rodila ideja da te studente dovede na festival na Mećavniku, a ideja se, kako vidite, realizovala, i to zahvaljujući pomoći mnogih dobrih ljudi. Puno nam je značila i finansijska pomoć koju smo dobili jer mi nismo profesionalno pozorište, a dekoracije su izuzetno skupe“, kaže on.
Od samog takmičenja, Zubkov ne očekuje previše, ali, kako kaže, činjenica da su studenti na Mećavniku je sama po sebi nagrada, jer, kako dodaje, nema svako tu mogućnost da otputuje u goste kod Emira Kusturice i da sa njim popriča lično, a kamoli da učestvuje na jednom takvom takmičenju.
Dokaz da je festival doživeo veliki uspeh su i same reči mladog glumca Sergeja Čurakova, koji igra glavnu ulogu u predstavi „Slon“. Kako kaže, bio je poprilično uplašen da izađe na scenu videvši druge glumce i ekipe kako nastupaju.
„Pomislih u sebi — o dođavola, ali ću ovo svakako uraditi“, rekao je kroz šalu Čurakov, ali i dodao da, sudeći po predstavama koje je video na daskama koje život znače za ova dva dana, Srbija ima izuzetne glumce i režisere.
„Sve sam ih razumeo, iako ne govorim srpski. Uspeo sam čak i da se sprijateljim sa pojedinima. Znate, naši karakteri su veoma slični, Sloveni smo, lako smo pronašli zajednički jezik“, dodao je on.
Jesenji pozorišni festival na Mećavniku održava se 2. i 3. novembra, a generalni pokrovitelj manifestacije je Naftna industrija Srbije.
