Kusturica je priznao da je njegova veza sa pozorištem manja nego sa filmom, ali je rekao i da je scena ono što vezuje te dve umetnosti.
A scena Mećavnika je, kaže, za njega počela da živi kada je radio film „Život je čudo“, prenosi Tanjug.
„Pitanje je koji bi se ludak na ovoj teritoriji, između dva sveta, usudio da napravi kuću, a kamoli dom u kome se povremeno useljavaju ljudi koji se bave umetnošću“, primetio je, a onda podsetio da je Ivo Andrić napisao kako „niko ne zna šta znači živeti na ivici između dva sveta, niko ne zna razumeti i jedan i drugi svet i pokušati, a ne moći, izmiriti ta dva sveta, da niko ne zna šta znači postati u isto vreme i mučenik i mučitelj u istoj ličnosti i šta znači imati dva zavičaja i izgubiti i jedan i drugi i biti stranac gde god kreneš.“
Podsetio je i na reči velikog pesnika Rilkea, koji je napisao da kada jednom svoj dom izgubiš, nikad ga više nećeš naći.
„Mećavnik je demantovao na neki način i Ivu Andrića, što je gotovo nemoguće, i Rilkea, pošto je moj dom koji je izgubljen u Sarajevu, zapravo zasnovan na toj ivici između tih svetova“, rekao je Kusturica.
Podsetio je da su već 25 festivala izveli u Drvengradu (Kustendorf, Boljšoj, Jesenji pozorišni), a da je ovo sada još jedan festival koji treba da iskorači u svoju internacionalnu fazu i da dokaže ono što je teško dokazivo — da je na ovom mestu vrlo teško proizvesti toplu vodu, da je jako teško uopšte ljude zaustaviti u nedođiji, ali „da izgleda sve što činimo pretvara našu teritoriju u prostor koji sve više postaje kulturološki u vremenu kada kultura nije baš poželjna, nego je svima mnogo važnija supkultura“.
Tjurdenjev je večeras rekao da je Mećavnik posebno mesto sa energijom koja podstiče stvaranje.
„Slogan naše kampanje je Budućnost na delu i podržavajući ovaj festival mi podržavamo budućnost mladih talenata“, kazao je Tjurdenjev.
Za nagradu festivala „Zlatni list“ nadmetaće se tri akademije iz Srbije i jedna iz Rusije, a odluku će doneti žiri u sastavu: glumica Anica Dobra, reditelj Nikita Milivojević i pisac Maja Todorović.
Državna pozorišna akademija iz Jaroslava (Rusija) takmiči se sa predstavom „Slon“ Aleksandra Kopkova, Akademija umetnosti Beograd sa predstavom „Mamu mu… ko je prvi počeo?“ Dejana Dukovskog, Fakultet dramskih umetnosti Beograd sa predstavom „Pošto gvožđe“ Bertolda Brehta, a Akademija umetnosti u Novom Sadu sa komadom „Dok čekamo Godoa“ po kultnoj drami Semjuela Beketa.
Selekcija festivala poverena je nagrađivanom reditelju Milanu Neškoviću, a festival će ovoga puta preispitivati da li postoje granice između filma i pozorišta, o čemu će Kusturica sutra pričati studentima i mladim umetnicima.
U revijalnom delu na programu su predstava „Kad bi Sombor bio Holivud“ Narodnog pozorišta iz Sombora i „Crna kutija“ Beogradskog dramskog pozorišta.
