O događajima koji su obeležili nedelju za nama razgovarali smo u emisiji Radija Sputnjik „Od četvrtka do četvrtka“ sa kolumnistom „Pečata“ i bivšim dopisnikom iz Berlina Miroslavom Stojanovićem.
„Bilo bi bolje i za Merkelovu i za Nemačku da je to uradila posle trećeg mandata, jer bi bila zapamćena kao veoma uspešan kancelar koji nije imao nekih velikih poteza po kojima bismo je pamtili, kao što smo Kola ili Branta. Pokušala je da usred žestoke migrantske krize povuče potez po kome će biti zapamćena makar iz humanitarnih razloga, ali joj se to obilo o glavu zato što je politika širom otvorenih vrata napravljena „grlom u jagode“, rekao je Stojanović.
Zašto Merkelova odlazi baš sada?
Tome su doprinela dva žestoka poraza — prvi je dramatična noć u Bavarskoj i posle toga još gora u Hesenu. Gora, zato što njena stranka nije učestvovala na izborima u Bavarskoj, a njena posestrimska stranka, Hrišćansko-socijalna unija, doživela je poraz. Merkelovu je, međutim, više zaboleo debakl u Hesenu, gde je njena stranka doživela najgori rezultat u poslednjih sedam decenija, a otežavajuća okolnost je što su njeni rivali koji su sada s njom u koaliciji, socijaldemokrate, takođe pretrpeli žestoki poraz, najgori u posleratnoj istoriji i to je bila kap koja je prelila čašu.
Podsetiću i da je nezadovoljstvo prema vladavini Merkelove počelo da raste u njenoj stranci, a jedan od dokaza da tamo ključa bio je izbor šefa novog poslaničkog kluba njihove poslaničke frakcije konzervativaca u Bundestagu. Njen favorit nije pobedio i to je bio signal da je poslanici njene stranke ne slede. Nije želela da doživi poraz na izbornoj konferenciji konzervativaca, a svesna je da u rukama ima moćno sredstvo — kancelarsko mesto.
Naslednik kancelarke
Merkelova sprema naslednicu — Anu Karenbauer, uspešnu premijerku pokrajine Sar. Iako ju je postavila na mesto generalnog sekretara partije, u Nemačkoj je ne poštuju mnogo jer nema dovoljno političkog iskustva. Verujem da ona neće proći, a veoma ozbiljan kandidat je Fridrih Merc. Bio je šef poslaničke grupacije konzervativaca, ali Merkelova nije bila zadovoljna njime, jer je pomalo svojeglav, iako veoma direktan i kompetentan pogotovo u finansijskim poslovima. Ipak, jedan je od onih koji nije bio sklon da joj aminuje, te je nestao sa političke scene. Pojavio se sada posle 10 godina, a u međuvremenu je radio sudske poslove za jedan od najvećih američkih fondova. Veoma je prodoran i ako ne bude nekih jačih otpora mogao bi da postane novi lider. Međutim, istaknuti članovi partije se pribojavaju da bi loš odnos Merca i Merkelove kao kancelarke mogao da se odrazi i na naredne stranačke izbore.
Saudijska Arabija i napadi u Jemenu posle Hašogijevog ubistva
Amerika i dalje drži zaštitničku šapu nad Saudijskom Arabijom i ne verujem da će odustati od intervencije. Interesantno je da su Turci prvo krenuli veoma žestoko i Redžep Tajip Erdogan je najavio da će do detalja saopštiti šta se sve desilo u tom konzulatu, ali kada je izašao pred kamere očigledno je promenio mišljenje, jer su prevladali državni interesi i verovatno je bio jak uticaj SAD iako nisu u velikom prijateljstvu zbog Fetulaha Gulena. Sve to podseća na trgovinu SAD, Turske i Saudijske Arabije. A Nemačka opozicija je tražila da se obustave isporuke oružja i pre nego što je izbio skandal sa Hašogijem, ali su ekonomski interesi prevladali. Međutim, kad je ova priča dospela u javnost, ona je morala privremeno da obustavi isporuku oružja dok se stvari ne isteraju na čistac. Tako je ostavila u javnosti utisak da su joj preča ljudska prava i prava na slobodu štampe.
Kosovo dobija vojsku
To praktično već postoji, sada je na delu preimenovanje takozvanih bezbednosnih snaga u armiju, uz činjenicu da bi se onda naoružala oružjem na koje sada nemaju pravo. Pitanje je koliko ćemo moći da se suprotstavimo ako su to blagoslovile Sjedinjene Američke države koje se ipak više pitaju nego Nemačka. Pitanje kosovskog problema rešavaće se ipak na relaciji Vašington—Moskva, a znatno manje će u tome učestvovati Evropa. Zato je sve te pregovore do sada vodila Mogerinijeva, koja nema preveliki uspeh i političku težinu. Što se tiče odnosa Nemačke prema Srbiji, ekonomski odnosi su dobri ali će uvek biti varnica na tačkama do kojih je Berlinu veoma stalo. Moramo da se podsetimo da su oni bili prvi koji su priznali secesionizam u velikoj Jugoslaviji, a posle i nezavisnost Kosova. Izjavu njihovog poslanika koji je nedavno u Beogradu poručio da nema ulaska u Evropsku uniju, morao je da ublažava nemački ambasador u Srbiji, jer pet članica unije ne priznaje nezavisnost Kosova i zastupa stav da treba da se napravi sveobuhvatan sporazum. Formula dve Nemačke je teško primenjiva za KiM zato što Berlinu nije stalo do toga da li ćemo mi formalno priznati Kosovo već da ne osporavamo njihov ulazak u međunarodne organizacije.
Crnogorska „rampa“ za srpske intelektualce
To je suluda ideja. Dolazi kao proizvod žestoke dramatične i drastične podeljenosti u samom crnogorskom društvu, jer bitka za stvaranje nekog crnogorskog identiteta ide dosta sporo. Nije sporna njihova država, već to što grade identitet crnogorske države na antisrpstvu. Oni koji spolja govore o tome ne mogu Crnoj Gori napraviti bezbednosni problem već samo malo da ohrabruju ljude koji su inače daleko radikalniji i u skupštini i na javnim skupovima. Sada je došlo do varničenja povodom obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata i podgoričke skupštine koju je Crna Gora već faktički anulirala. Odluka je apsurdna i politički kratkovida i više će štete napraviti samoj Crnoj Gori nego Bećkoviću, Rakoviću, Antiću i Miroviću, jer ne verujem da će oni tamo baš hrliti.
