Prema njegovim rečima, ovako nešto nisu očekivali čak ni oni koji su smatrali da je vreme da Merkelova ode, budući da je sama Angela Merkel oduvek insistirala na tome da kancelar treba da bude i šef partije, u ovom slučaju CDU.
„Sa druge strane, ovaj potez Angela Merkel očigledno je povukla s namerom da na mesto šefa CDU postavi nekog koga ona želi i da mu da dovoljno prostora da do narednih izbora, pa makar oni bili i vanredni parlamentarni, uspostavi svoj profil prema biračima i pokuša da zadrži CDU na vlasti i kada era njene vladavine bude zvanično okončana, odnosno kada ona ode sa mesta kancelara“, objašnjava Radičević.
I Vladislav Belov, šef Centra za nemačka istraživanja Instituta Evrope Ruske akademije nauka smatra da je odluka Angele Merkel da se ne kandiduje za šefa CDU, niti za idućeg kancelara, doneta u interesu partije.
„Ona time pokazuje da se ne drži grčevito za poziciju, već pokazuje da je spremna da uradi sve kako bi se konsolidovali partijski redovi i kako bi prestale unutar partijske rasprave. Jedna od tih diskusija se tiče njene odluke o migracionoj politici. Partija, dakle, mora da pokaže da je izvukla pouke iz krize u kojoj se našla, a što su pokazali rezultati izbora u Bavarskoj i Hesenu, posebno imajući u vidu da je sestrinska partija CSU optužila Angelu Merkel da se nije dovoljno potrudila kako bi oni postigli bolje rezultate“, napominje Belov.
Kako kaže, CDU teoretski može da zamoli Markelovu da ostane, odnosno da se ponovo kandiduje na mesto predsednika.
„Njena lojalnost partiji će je verovatnije navesti da učini sve da izvede partiju iz krize. Osim toga, trebalo bi imati u vidu njenu izjavu da će učiniti sve da velika koalicija opstane do trenutka kada će kancelarka otići sa svih pozicija. Dakle, pred Merkelovom je još puno posla, ali je najvažnija poruka da ona ostaje na mestu federalnog kancelara do 2021. godine“, kaže Belov.
Prema oceni Dmitrija Solonikova, direktora Instituta savremenog državnog razvoja, moguće je da bi novo lice na čelu partije ili novi pristupi glavnim problemima doveli do neke pozitivne promene, tim pre što mnogi smatraju da odgovornost za gubitak dobre reputacije Hrišćansko-demokratske unije i sestrinske bavarske partije Hrišćansko-socijalne unije leži upravo na Angeli Merkel.
„Odlazak Merkelove sa čela partije znači da će doći do dubokih i ozbiljnih promena, revizije glavnih unutrašnjih koncepcija, ali i određenih promena u spoljnoj politici. U tom smislu biće važno ko je na čelu partije, kakav će biti opšti politički vektor stranke, ali i kako će se rešavati migraciona politika. Naravno, evropska politika, kao i odnos prema SAD neće biti ništa manje važni, a očekuju se i određene promene u politici prema Rusiji“, ukazuje Solonikov.
Na pitanje ko bi mogli biti glavni kandidati za poziciju šefa Hrišćansko-demokratske unije, pozicije koju je poslednjih 18 godina suvereno držala Angela Merkel, Radičević kaže da će se borba najverovatnije voditi između tri političke figure.
„Sasvim je sigurno da je generalna sekretarka CDU Anegret Krum Karenbauer izbor Angele Merkel i izvesno je ona želi da upravo ovu političarku progura kao svoju naslednicu. Budući da je ona ideološki više vezana za centar i da bi mogla da nastavi ono što je Merkelova inače uradila sa partijom, malo je pomerila ka centru. Drugi kandidat je Armin Lašet, premijer pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, koji je takođe blizak Angeli Merkel, ali ne tako kao Anegret Karenbauer“, objašnjava Radičević.
Kako dodaje, treći kandidat je aktuelni ministar zdravlja Jens Špan, na koga gledaju kao na nekoga ko bi mogao poništiti nasleđe nemačke kancelarke.
„On je mladi lav veoma konzervativnog opredeljenja i vrlo kritičan pre svega prema migrantskoj politici Angele Merkel u proteklim godinama. On zapravo zastupa stavove koji više liče na stavove CDU u vreme Helmuta Kola. Verujem da će se glavna borba zapravo voditi između njega i političarke na koju, čini mi se, kancelarka tipuje — aktuelne generalne sekretarke CDU Anegret Krum Karenbauer“, zaključuje Radičević za Sputnjik.
