Prema rečima Džona Boltona, savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa, sankcije Venecueli usmerene su pre svega na trgovinu zlatom i podrazumevaju zabranu američkim državljanima da trguju zlatom izvezenim iz te zemlje.
Bolton je takođe kritikovao „trougao terora koji ide od Havane preko Karakasa do Managve i poručio da „trojka tiranije na tom kontinentu neće trajati večno“.
Upitan kako treba tumačiti ovu poruku jednog od ključnih ljudi američke administracije, Borislav Lalić, dugogodišnji dopisnik iz Latinske Amerike, za Sputnjik kaže da ova izjava ima dvoznačni karakter.
„Prvo, Trampov savetnik je to rekao uoči izbora koji se održavaju iduće nedelje za Kongres i Senat u SAD. Takve izjave protiv režima u Latinskoj Americi, koji nisu proamerički, uvek kod biračkog tela u SAD mogu da imaju određeni odjek i da Trampu donesu određeni broj glasova. Druga dimenzija te izjave je stav Donalda Trampa prema Kubi, Venecueli i Nikaragvi koji je od ranije poznat. On je, naime, i ranije bio protiv odluke koju je doneo Barak Obama da se normalizuju odnosi sa Kubom, a čak je i pokušavao da te odnose dodatno zaoštri“, objašnjava Lalić.
Kako dodaje, to nije ništa novo u američkoj politici prema Latinskoj Americi i zbivanjima na tom kontinentu, naročito kada je reč o zemljama koje imaju takozvane leve orijentacije, što su u ovom slučaju Kuba, Venecuela i Nikaragva.
„Međutim, vreme je učinilo svoje i pokazalo da američka politika pritisaka i intervencionizma u Latinskoj Americi nije dala rezultate. Ne samo što ih nije dala već je, čini mi se, prošlo vreme te intervencionističke politike, što se moglo videti i pre par dana u Ujedinjenim nacijama, gde je izglasana rezolucija kojom se od Amerike traži da ukine ekonomsku blokadu Kube“, napominje Lalić.
Prema njegovom mišljenju, ovakve izjave američkih zvaničnika zapravo neće mnogo uticati na neku radikalnu promenu dosadašnje američke politike, pogotovo u ovakvoj predizbornoj groznici.
Ne treba smetnuti s uma, pojašnjava naš sagovornik, da na Floridi ima oko milion, milion i po Kubanaca koji su izbegli, koji su antikastristi i koji traže od Amerike čvrstu ruku prema Kubi.
„Naravno, Sjedinjene Američke Države, bez obzira na to što je prošlo vreme intervencija, pritisaka i obaranja tamošnjih režima, mogu da utiču na zbivanja u tim zemljama, i to pre svega ekonomskim pritiscima, stvarajući nevolje kakve su danas recimo u Venecueli i Nikaragvi, ili još odavno prisutne na Kubi. Ali sada svakako ne treba očekivati nikakve radikalne poteze prema ovim državama od strane Donalda Trampa, već ovakve poruke treba tumačiti kao kontinuitet njegove politike prema tim zemljama, ali i kao predizborni potez koji bi u ovim trenucima mogao biti od koristi“, ocenjuje Lalić.
Kako napominje, na američkim izborima za Kongres i Senat bije se bitka i za poziciju Donald Trampa.
„Ako on izgubi većinu u ta dva predstavnička doma oslabiće njegove pozicije kao predsednika Amerike i smanjiće mu se šanse za izbor u drugom mandatu. U svakom slučaju, kakav god bio ishod izbora, sigurno je da će Amerika i dalje nastaviti politiku pritisaka na te tri, kako ih nazivaju, ’tiranske zemlje‘, ali ne treba očekivati da bi moglo da dođe do nekakvih radikalnijih poteza“, zaključuje Lalić za Sputnjik.
