„Neuništiva kancelarka je pala sa svog trona“, piše „Figaro“. Kako navodi šef međunarodne službe lista Patrik Sen Pol u svojoj uredničkoj kolumni, odlazak Merkelove ubrzala je njena migraciona politika. Kao rezultat toga, kancelarka, koja je predvidela kraj Gerharda Šredera, bolje od svih zna da se ne može održati na funkciji do kraja mandata 2021. godine, ako je izjavila da se neće kandidovati na tim izborima.
Sada u njenoj stranci CDU počinje borba za vlast, piše autor članka. Njen naslednik će biti biran između onih koji predlažu da se drži isti pravac kao do sada, onih koji su za suprotstavljanje „Alternativi za Nemačku“ i onih koji su oličeni u Fridrihu Mercu, večnom neprijatelju Merkelove.
Kao rezultat toga, mogla bi da bude srušena velika koalicija CDU, CSU i SDP, koja je dugo vremena postojala pod vođstvom Merkelove, i formirana nova koalicija hrišćanskih demokrata i zelenih ili liberala. Evropski izbori u maju 2019. biće „poslednja bitka ’gvozdene kancelarke‘ koja je već jednim kolenom na zemlji“, navodi se u tekstu.
„Sviđalo se to njenim protivnicima ili ne ’mamica‘ je napravila oprezan i pažljiv korak, koji garantuje stabilnost u suočavanju sa previranjima koja besne na kontinentu“, piše autor članka o Merkelovoj.
Međutim, novinar ističe da ona sada ostavlja Evropu bez zajedničke ideje. Merkelova je odrasla iza gvozdene zavese i ona je razuman čovek. U njenom DNK nema tog „gena opšteevropskog projekta“ koji je bio prisutan kod Helmuta Kola ili Helmuta Šmita. Oslabila je veze Nemačke i Francuske kako bi se okrenula Istoku. Sporazum između dveju zemalja neophodan je za dalji napredak, iako nije dovoljan.
Kao rezultat svega, francuski predsednik Emanuel Makron se suočava sa najvećim izazovom do sada.
„On mora da nađe način da probudi nadu kod svog budućeg partnera, predlažući Evropi realan projekat za budućnost“, zaključuje novinar francuskog lista.
