Koliko je važno što se na Sajmu otvara jedan novi direktniji vid razmene sa Srbijom i šta možemo očekivati u budućnosti na tom planu, za Sputnjik je otkrio Abdulah Sadik iz Ministarstva kulture i informisanja Kraljevine Maroko. Sa njim smo razgovarali na marokanskom štandu.
Maroko je ovogodišnji počasni gost Beogradskog sajma knjiga. Za početak da Vas pitam s kojim naslovima dolazite na Sajam?
— Prvo mi dozvolite da zahvalim na pozivu da ove godine na Sajmu knjiga budemo počasni gost. To je samo prvi korak u uspostavljanju bilateralnih i kulturnih odnosa između Kraljevine Maroka i Srbije. Jedan deo literature sa kojom smo došli ovde i kojom se predstavljamo srpskoj publici su naslovi dokumentarnih knjiga u saradnji sa Ministarstvom kulture Maroka, ali pomoću vaše dve izdavačke kuće objavili smo i knjige za decu i ediciju savremene književnosti. U Beogradu smo održali i tri konferencije u sklopu ovih sedam, osam dana. Prva je bila u ponedeljak, druga u sredu i tada je tema bila prevodilaštvo. Takođe, u ponedeljak je u Domu omladine održan koncert poznatog marokanskog muzičara, koji je prošao veoma uspešno i bio vrlo posećen.
Koje su najzastupljenije teme u savremenoj marokanskoj literaturi?
— Različite su teme. Uglavnom se radi o kulturi arapskog jezika, kao i o jezicima iz provincije. Imamo poduži niz pisaca koji su veoma poznati i čitani kako u Maroku i frankofonim zemljama, tako i u Srbiji. Čuo sam da je jedan uspešan roman našeg poznatog pisca Muhameda Šukrija preveden i na srpski jezik. Polako uspostavljamo te odnose između srpskih i marokanskih pisaca da bi se što više dela prevodilo.
Koliko je srpska publika upoznata sa književnošću Maroka, a koliko je Maroko upoznat sa srpskom literaturom? Šta bi vama bilo interesantno da ponudite svojoj publici od ovih domaćih knjiga koje ste videli na ovogodišnjem Sajmu?
— Iskreno govoreći, zainteresovanost nije velika, pre svega zato što stanovništvo Maroka nije upoznato sa srpskom kulturom, kao i obrnuto. Ali zato nam Sajam pruža mogućnost da poradimo na tome. Ministar kulture Srbije i ministar kulture Maroka su se sreli i napravili prvi korak ka tim malo boljim odnosima i međusobnom upoznavanju naših kultura. Osnovan je odsek za prevođenje knjiga kako sa arapskog na srpski, tako i sa srpskog na arapski. I mislim da će to doneti dobar rezultat. Trebalo bi formirati čitavu jednu biblioteku da se upoznaju arapska kultura i arapski običaji. Što se tiče naslova koje vam ja preporučujem, to su pisci koje sam već pomenuo — Muhamed Šukri i Hasan Purid.
Vi ste iz Ministarstva kulture Maroka, pa ako izuzmemo knjigu i Sajam na kojem se nalazimo, u kojim oblastima kulture i umetnosti još ima prostora za saradnju između Srbije i Maroka?
— Pored literature tu su i razmena kulturnog nasleđa, saradnja u oblasti restauracija starih građevina, pozorište i film. U planu je i saradnja između Nacionalne biblioteke Maroka i biblioteka iz Srbije kako bi napravili jednu sedmicu kulturne razmene između dve zemlje i ta saradnja bi se nastavila na sajmovima knjiga prvenstveno ovde u Srbiji, a sledeće godine i u Kazablanki.
Kakav je Vaš generalni utisak o Beogradskom internacionalnom sajmu knjiga i Beogradu uopšte?
— Pre svega kao jedan od organizatora Marokanskog sajma knjiga u Kazablanki moram vam reći da imate veoma dobru organizaciju celog Sajma, da imate veoma lepu zemlju i da mi je velika čast što sam ove godine prisustvovao vašem Sajmu knjiga.
