Ekspanzivni budžet, koji će iduće godine povećati deficit na 2,4 odsto BDP-a sa ovogodišnjeg plana od 1,8 odsto, jedini je način za smanjenje javnog duga Italije, saopštio je Salvini.
Evropska komisija prethodno je odbacila predloženi nacrt budžeta Italije za sledeću godinu, tvrdeći da njegov deficit i potrošnja neće zadržati italijanski dug na postojećem nivou i da Italijani drsko krše evropska pravila o potrošnji.
Prema rečima Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, sukob vlade u Rimu i Evropske komisije posledica je razmimoilaženja politika nacionalnih država-članica EU i evropskih institucija — otuđenih centara moći u Briselu:
„Nova koaliciona vlada u Italiji nastala je na tom populističkom talasu i tu zapravo Salvini ima ključnu ulogu, pa je zbog toga briselska birokratija, a pre svega Evropska komisija, percipira kao neprijateljsku vladu, koja je nepodobna i koju treba disciplinovati. Tačno je da vlade pojedinih evropskih država imaju poslednju reč u formiranju nacionalnih budžeta i u principu Evropska komisija i evropske institucije ne bi smele u to da se mešaju“.
Postoje određena pravila, objašnjava naš sagovornik, koliki može biti neki budžetski deficit, ali većina evropskih država se toga ne pridržava i obično im je javni dug mnogo veći nego što su prethodno dogovorile.
„Međutim, način na koji EK nastupa prema Italiji je presedan kada je reč o jakoj retorici sa kojom pokušavaju da se mešaju u unutrašnje stvari suverenih država, a naročito jer imaju tu ideološku komponentu prema sadašnjoj italijanskoj vladi“, ocenjuje Gajić.
Sa druge strane, dodaje on, postoji realan strah Evropske komisije da bi italijanska ekonomija, treća po veličini u EU, sa tako velikim budžetom mogla biti dodatni destabilizujući faktor u perspektivi ekonomskog razvoja EU.
„Činjenica je da kriza u evrozoni još nije prevladana i da se u narednih godinu-dve očekuje novi udar svetske ekonomske krize, gde će EU biti izuzetno ranjiva. Naravno, u tom slučaju, najveći problem za Uniju predstavljaju velike ekonomije, pa je pitanje zašto se ne mešaju u formiranje budžeta Nemačke ili Francuske, kao i zašto se nisu tako jako oglašavali tokom pregovora između Velike Britanije i EU oko ’bregzita‘“, primećuje Gajić.
I Jelena Maslova sa Instituta za Evropu Ruske akademije nauka kaže za Sputnjik da se napetost u odnosima između Brisela i Rima povećava otkako je „žuto-zelena“ vlada došla na vlast u Italiji, a razlog leži u činjenici da su lideru Lige, Mateu Salviniju, interesi građana Italije prioritet.
„Što se tiče razilaženja u ekonomskim pitanjima, sve je počelo još devedesetih godina prošlog veka, kada je Italija žurila da stupi u evrozonu pa je morala da ispuni Kriterijume iz Mastrihta. Lideri Lige Severa su tada insistirali na ublažavanju ovih kriterijuma, dok su neke evropske zemlje, uključujući Nemačku, izražavale zabrinutost povodom toga da li treba primati Italiju u evrozonu u prvom talasu. Sada Italija krši ove kriterijume, kao uostalom i druge zemlje, poput Francuske i Nemačke. Mislim da samo baltičke zemlje i dalje striktno poštuju Kriterijume iz Mastrihta“, objašnjava Maslova.
Naša sagovornica podseća da je Salvini odavno upozoravao da Italija neće popustiti kada je reč o budžetu, ali ne veruje ni da će Brisel pristati na ustupke.
„EU ima mehanizam sankcija, koji nikada nije bio iskorišćen. Međutim, ukoliko Italija nastavi da se suprotstavlja odredbama iz Brisela, ne isključujem da će doći do uvođenja određenih restriktivnih mera protiv Rima. Sa druge strane, odbijanje da prihvati uslove Brisela neće doneti Italiji nikakve benefite, naprotiv, pogoršaće investicionu klimu u zemlji, iako je, prema rezultatima 2018. godine, italijanska ekonomija u boljem stanju nego ranije. Ipak, Salvini odbija zahteve iz Brisela jer ne želi da njegova zemlja postane geto EU, poput Grčke“, kaže Maslova, uz ocenu da je u obostranom interesu Evropske komisije i Italije da zajedno rešavaju probleme.
Na pitanje kakve bi posledice mogla da trpi Italija ukoliko ne ispuni zahtev Evropske komisije i u roku od tri nedelje ne dostavi novi nacrt budžeta, Gajić kaže da bi mogle da budu primenjene mere poput isključivanja države koja se ne pridržava pravila EU iz procesa glasanja na neki vremenski period.
„Međutim, to su krajnje mere koje dosad nisu primenjivane i pitanje je da li bi u ovom slučaju, vezano za ekonomsku politiku, mogle da budu donesene. Ja bih, ukoliko do nekih disciplinskih mera ipak dođe, pre očekivao neku opomenu italijanskoj vladi“, smatra Gajić.