Ambasador u Minsku Mihail Babič podsetio je da Rusija i Belorusija imaju regionalnu grupu vojnih snaga čije su komponente potrebne kako za odbranu tako i za odmazdu.
On je dodao da je Belorusija na tom planu „apsolutno zaštićena“ i da „može biti apsolutno mirna“.
Ruski politikolog Vladimir Šapovalov kaže da se pritisak na severne i zapadne granice Belorusije jača i upozorava da je agresija Zapada potpuno realna.
„Belorusija je naš vojni saveznik, nama najbliža zemlja, sa kojom imamo posebne odnose u okviru Državne zajednice. Ta izjava svedoči, pre svega, da Rusija potvrđuje te savezničke obaveze, koje je preuzela na sebe. Očigledno je da se trenutno pojačava pritisak ne samo na Rusiju, nego i na Belorusiju i da postoji prilično ozbiljna opasnost od spoljnog mešanja u unutrašnju politiku Belorusije. To je povezano i sa događajima u Ukrajini i sa akcijama NATO-a, uključujući pojavu vojnih baza u baltičkim zemljama i informacijama o otvaranju vojne baze u Poljskoj“, rekao je politikolog.
Podsetimo, još se u maju ove godine pojavila informacija da je Varšava spremna da plati milijardu i po do dve dolara za izgradnju stalne vojne baze SAD na poljskoj teritoriji, odnosno da „podeli breme rashoda za odbranu i rešenje učini isplativijim za Vladu SAD“.
Izgradnja zajedničkih vojnih objekata obezbediće, između ostalog, lakše premeštanje američkih snaga.
Krajem prošlog meseca ministar odbrane Poljske Marijuš Blaščak je saopštio da je već formirana poljsko-američka radna grupa za pitanja raspoređivanja stalnih američkih baza u toj zemlji.
Ruski politikolog ističe da je cilj SAD (od)uvek bio da Belorusiju uvuče u svoju orbitu, što bi, kako je istakao, Zapadu direktno otvorilo put ka Rusiji.
„U suštini ceo period nezavisnosti zemlje, Zapad je na Belorusiju gledao kao na željeni cilj agresivnih dejstava, a u planu Zapada uvek je bilo uključivanje Belorusije u svoju orbitu. S obzirom da se konfrontacija sa Rusijom pooštrava, u SAD i među njenim saveznicima raste želja da Belorusiju uzmu pod svoju kontrolu, pošto se uspostavljanjem kontrole nad Minskom putem puča ili direktnom agresijom direktno otvara put ka Rusiji, ka Moskvi. U uslovima izlaska SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa to predstavlja prilično ozbiljnu opasnost, s obzirom da konfrontacija između Zapada i Rusije i njegovih saveznika raste“, zaključio je Šapovalov.
Ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov ističe da su Rusija i Belorusija vojno integrisane i da imaju čvrst vojni savez.
„Prvo, da bi govorili o vojnoj integraciji Rusije i Belorusije treba shvatiti da ove dve zemlje imaju zajedničke vrste naoružanja: i kopnenu tehniku i sisteme PVO, i sisteme veze i avijacionu tehniku. To jest, mi imamo zajedničku materijalno-tehničku bazu. Naravno, sada su se u Belorusiji pojavili i drugi sistemi, uključujući i one kineske proizvodnje. Recimo, samohodni višecevni bacač raketa velikog dometa ’Polonez‘ su zajedno razvili Belorusi i Kinezi. Osim toga, prošle godine na teritoriji Belorusije održane su zajedničke vojne vežbe sa Rusijom ’Zapad 2017‘, tokom koje su dva saveznika, koja su još vezana dogovorom ODKB-a, proveravala borbenu koordinaciju svojih jedinica. Nama je jasno da je Belorusija sada u prvom planu kod onih zemalja NATO-a koje približavaju svoje naoružanje našim granicama, a mi svog suseda nikada nećemo ostaviti nezaštićenim, i to je ono što mora da se shvati“, naglasio je Leonkov.
Dogovor o Savezu Rusije i Belorusije potpisan je pre više od dve decenije, 2. aprila 1997. godine. Dokument je označio fazu političke integracije dve države, a jedan njegov deo i vojno partnerstvo. Uprkos turbulencijama u odnosima, Moskva i Minsk nikada nisu dovodili u pitanje potrebu za jačanjem odnosa u oblasti odbrane i stvorile su jak vojni savez.
Belorusija je jedini saveznik Rusije u zapadnom pravcu i ona je za Moskvu od ključnog, strateškog značaja. Prema obavezama u okviru ODBK-a i bilateralnih sporazuma, države će se u slučaju agresije boriti „rame uz rame“.
Na teritoriji Belorusije postoje dva ruska vojna objekta — radar „Volga“, koji prati lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa na severozapadnom pravcu i 43. komunikacioni centar u Vilejki, koji obezbeđuje vezu Glavnog štaba sa nuklearnim podmornicama u rejonima Atlanskog, Indijskog i delimično Tihog okeana.
S druge strane, Rusija snabdeva svog saveznika oružjem: artiljerijom, avijacionom tehnikom, streljačkim oružjem i sredstvima PVO. Većinu oružja i tehnike Belorusija od Rusije nabavlja po povoljnijim uslovima nego druge zemlje.
Dakle, vojni savez dve zemlje učvršćen je desetinama dokumenata, ali su osnovni principi njegovog funkcionisanja određeni Dogovorom o stvaranju Saveza Rusije i Belorusije.
Cilj zajedničke vojne politike je isključivo odbramben po svojoj prirodi, a dogovori, između ostalog, predviđaju sprovođenje zajedničke odbrambene politike, pružanje tehničke podrške oružanim snagama, kordinisanje aktivnosti u oblasti vojne izgradnje, saradnju na pograničnim pitanjima itd.
Kao potvrdu svojih namera, Moskva i Minsk su formirali regionalni bezbednosni sistem, koji uključuje jedinstveni sistem protivvazdušne odbrane i regionalnu grupu vojnih snaga.
Ruske trupe imaju pravo da koriste materijalne resurse i infrastrukturu na teritoriji Republike Belorusije u slučaju pretnje ili rata.
Pre sedam godina stupio je na snagu i Sporazum o obezbeđivanju uzajamnih isporuka vojnih proizvoda u periodu rasta pretnji od agresije i ratovanja. Taj dokument je potvrđen i pojačan Sporazumom o zajedničkoj tehničkoj podršci regionalne grupe vojnih snaga, potpisanim 2016. On sadrži jasan plan o prebacivanju vojske, vojne opreme i materijalnih resursa u slučaju vojne pretnje.
Podsetimo, ranije je i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao da građani dve zemlje nemaju nikoga drugog na koga mogu više da se oslanjaju nego jedni na druge i naglasio je da se Rusija uvek može osloniti na Belorusiju.
Predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, učestvovali su krajem septembra na samitu zemalja Zajednice nezavisnih država u Tadžikistanu, gde su, između ostalog, razgovarali o dejstvima NATO-a u blizini granica dve zemlje, ali beloruski lider nije govorio o detaljima tog razgovora, navodeći da je on bio „poverljiv“.
