O događajima koji su obeležili prethodnu nedelju razgovarali smo u emisiji Radija Sputnjik „Od četvrtka do četvrtka“ sa istoričarom Miletom Bjelajcem.
Put do Vojske Kosova
Cela priča je počela 1995. u vreme Dejtona, a moje američke kolege me obaveštavaju — sve ovo je bila priprema i farsa za realizaciju geopolitičkog plana za Balkan. Na tom putu Srbija je bila sporedna i Vojska Kosova je samo jedna faza u nizu ka realizaciji tog cilja. Projekat nezavisnog Kosova podrazumeva izgrađivanje institucija. Svedoci smo prekomponovanja Balkana, stavljanja ovog dela Evrope pod apsolutnu kontrolu. To je moja procena.
Naravno da je u prvom planu dezavuisanje ili možda ukidanje Republike Srpske, ali vidimo da je i makedonska država na velikom iskušenju. Oni koji su pisali knjige o Kosovu kažu da su već pripremili rukopise o Albaniji.
Ako se poslužim rečima nekadašnjeg šefa deska CIA u Beogradu Stivena Mejera, koji smatra sebe prijateljem srpskog naroda — Srbija ne sme tako da pregovara, mora da povuče crvenu liniju. Iskustvo nas uči da, ako ste respektabilan faktor, onda još možete da se cenjkate. Ukoliko odustanete, onda ne vidim sigurnu perspektivu već isterivanje na dugi rok nekih interesa koji znače i nove podele.
Pomoć Rusije i Kine
Mora da postoji volja u Srbiji da bi nas neko podržao. Ne možete se založiti za nekoga ukoliko taj neko ne želi saradnju. Nedavno sam imao priliku da pročitam nova izdanja Medija centra „Odbrana“ u kojima su izložena svedočenja i sećanja generala koja su učestvovali u odbrani Kosova 1998. i 1999. godine. Uplašićete se ako samo vidite kolika je potencijalna snaga Albanaca koja može da deluje na KiM. Upozoravajuća je brojka od potencijalno 120.000 Albanaca. Vi danas imate vojsku Srbije u projektu iz vremena ministra Dragana Šutanovca od 78.000 ljudi, a Hrvatska ratna armija je projektovana na preko 200.000 ljudi.
Srbija se ponaša kao da nema bezbednosne izazove, kao da je ušuškana kao Holandija ili Belgija koja može da ima isti broj aktivnih vojnika kao što danas ima Srbija, oko 12 hiljada.
Odlazak Niki Hejli i povlačenje Unmika sa Kosova
To bi bila najveća provokacija u zadnjih 20 godina od završetka rata na Kosovu. Tom nazovimo zaštitnom korpusu na KiM je samo pre nekoliko dana podeljeno na hiljade protivoklopnih raketnih ručnih sistema, protivvazdušnih sistema, znači dovoljna količina da anulira bilo koji pokušaj Vojske Srbije da zaštiti srpsko stanovništvo na KiM i državne interese. Slobodan sam u meri ovih informacija i iskustva kažem da je to vrlo, vrlo rizična situacija.
Javno sam obrazlagao potrebu da moraju da se revidiraju naši planovi i formacije za slučaj vanrednih situacija, a isto tako morate da izvršite u bilo kojoj formi osnovnu obuku stanovništva, jer ne možete sa specijalcima da čuvate garnizone straže. Možda je minut do dvanaest, a možda je 12.05. Na kraju krajeva, mi nemamo zakon koji zabranjuje ili koji je ukinuo opštu vojnu obavezu.
Mi imamo odluku Skupštine koja privremeno obustavlja sistem. Dakle, trebalo bi je samo anulirati. Bojim se ipak da je za tako osetljive stvari presudan pritisak iz inostranstva na Srbiju, tako da se često pravi kompromis. Sa druge strane, prisiljavaju nas da gradimo strateške puteve za razvoj NATO-a prema Bugarskoj i Mađarskoj, što sugeriše da se ovaj prostor priprema ne samo za kontrolu nego i za eventualno korišćenje u nekim budućim krizama, što bi bilo najmanje zlo ali se bojim da ne bude i nešto veće.
Makedonija i NATO
Makedonija je zaista u veoma teškoj situaciji, agresivnost albanskog elementa postoje bezgranična i, naravno, Grci tradicionalno imaju rezerve prema tom prostoru. Makedonci su ostali bez Jugoslavije kao svog prirodnog staništa i zaštite. Videli smo na primeru Grčke i Turske da i unutar NATO--a postoje tenzije i razlike u mišljenjima. General Dvajt Ajzenhauer je 1959. rekao je da su prvi put američke vrednosti i mir u svetu ugroženi od sile koju je nazvao vojno-industrijskim kompleksom. Kompromitovano je mnogo toga upravo privatizovanim globalnim materijalnim interesom koji je stavio i federalne rezerve pod svoju kapu.
