Sada je sasvim izvesno da će Kosovske bezbednosne snage (KBS) biti transformisane u Vojsku Kosova do kraja narednog meseca, kako je to ranije najavio premijer samoproglašene države Kosovo, Ramuš Haradinaj. Usvajanje predloga zakona o formiranju Vojske Kosova u prvom čitanju u kosovskoj skupštini nije izazvalo ni najmanju pozornost takozvane međunarodne zajednice, uprkos tome što je sve učinjeno čak i mimo kosovskih propisa.
I zašto bi kada Haradinaj nedavno iz Njujorka, gde nije mogao na zasedanje Generalne Skupštine UN, ipak nije došao praznih ruku. Tada je, kako je rekao, dobio blagoslov Amerike za formiranje Vojske Kosova.
Dakle, zeleno svetlo je tu, predstoji još samo jedan korak. Sve ide glatko, ako se izuzme činjenica da su poslanici Srpske liste napustili skupštinsku salu odmah po usvajanju dnevnog reda. Uostalom, ko za stavove Srba još mari, kako u Prištini, tako i na Zapadu. To su juče još jednom demonstrirali, potpuno oćutavši već do kraja dovedenu operaciju formiranja Vojske Kosova.
Danas se, doduše, na tu temu oglasio američki zvaničnik Stejt departmenta Metju Palmer, čiji je očekivani komentar na novinarsko pitanje stao u jednu rečenicu koja je potvrdila da SAD podržavaju tranziciju KBS u kosovsku vojsku. A za to će, kako reče Palmer u Beogradu, biti potrebno dosta vremena i na toj tranziciji Vašington veoma pažljivo radi sa njegovim partnerima u Prištini kako bi se to odvijalo tako da doprinosi bezbednosti u regionu.
Malo šta će tu promeniti mišljenje austrijskog vicekancelara Hajnca Kristijana Štrahea, koji smatra da se na formiranja vojske ne može dati pozitivan odgovor dok pitanje Kosova ne bude rešeno na nivou UN.
A cela priča je dovedena do cinizma — formiranje kosovske vojske u kosovskom parlamentu otpočelo je u danu kada je organizovana zajednička vežba Kfora i KBS-a.
General-major u penziji Vojske Srbije, Mitar Kovač, za Sputnjik kaže da je tako nešto bilo očekivano.
„Samo je bilo pitanje vremena kada će se takvo nešto desiti. Još u vreme kada sam radio u Ministarstvu odbrane i u Generalštabu Vojske Srbije, svi čelnici iz administracije NATO-a kada su dolazili u Beograd, nakon toga su išli u Prištinu i svesrdno pomagali u formiranju i razvoju takozvanih Bezbednosnih snaga Kosova u buduće oružane snage, ili Vojsku Kosova“, ukazuje Kovač.
On kaže da ta tesna saradnja, pa i donacije vodećih država članica NATO-a za buduću Vojsku Kosova nisu bile nepoznanica našim političarima.
Ono što je, po njegovom mišljenju, problematično, to je što do formiranja Vojske Kosova dolazi baš u ovom momentu nakon ispoljene dobre volje Beograda da se problemi sa Prištinom rešavaju kompromisom.
„Ponovo se inicira neko nasilje i ne poštuje privrženost Beograda mirovnom rešenju. Nažalost, ako ovaj proces dođe do kraja, a verujem da hoće, onda će NATO posle Makedonije i njenog nasilnog uvlačenja uvući i lažnu državu Kosovo u svoj sastav i time i formalno okupirati deo Republike Srbije“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Po njegovom mišljenju, na Srbiji je da taj problem pokrene pred Ujedinjenim nacijama.
„Srbija ne treba da prihvati takvo stanje, već da to proglasi za nasilni čin i da adekvatno tome u budućnosti menja takvo stanje u skladu sa svojim nacionalnim interesima. Pa ako bude potrebno i vojnim putem“, kategoričan je Kovač.
Na pitanje kako tumačiti, doduše nezvaničan, najnoviji neimenovani komentar iz NATO-a da će Severnoatlantski savet morati da preispita nivo angažovanja NATO-a na Kosovu ako bi se promenio mandat sadašnjih Kosovskih bezbednosnih snaga, Kovač kaže da je uveren da će NATO sigurno dugoročno gledati da ostane na Kosovu.
„Nikada se neće povući, pogotovo što njegove vodeće sile smatraju da nakon uvlačenja lažne države Kosovo u NATO instaliraju ne samo osmatračne nego i borbene efektive na tom prostoru. Kosovo je centralna prostorija jugoistoka Evrope iz koje se kontrolišu sve komunikacije, i vazduhoplovne i dobrim delom pomorske, a kopnene potpuno“, ilustrovao je general-major Vojske Srbije u penziji.
On smatra da je to saopštenje NATO-a više u funkciji upodobljavanja odnosa prema Srbiji, da iskažu svoj pozitivan odnos prema njoj i čuđenje samovolji prištinskih vlasti.
„A siguran sam da prištinske vlasti nikada ne bi to učinile da nisu podržane od nekih vodećih članica NATO-a“, zaključio je Kovač.
I na demokratskom Zapadu su, izgleda, skloni tome da kada im odgovara, nije baš uputno držati se propisa. Umesto ustavnim promenama, uz saglasnost srpskih poslanika, formiranje Vojske Kosova je izvedeno izglasavanjem „običnog“ zakona poslaničkom većinom koje je bilo dovoljno i pošto su srpski poslanici napustili salu. U ovom slučaju vlast i opozicija u Prištini su bez greške bili na istoj strani.
A i čemu tolika briga Srba kada, upravo radi bezbednosti u regionu, na tranziciji KBS u Vojsku Kosova Vašington „veoma pažljivo radi sa njegovim partnerima u Prištini“. Zar ne znamo kako su o bezbednosti Srba brinuli i jedni i drugi. I 1999. i 2004. godine, ali i svih proteklih godina, sve do danas.
