Po kanonskom pravu, samo kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije mogla bi da dobije autokefalnost ako bi je zatražila od majke crkve, kaže monah ruskog Sretenjskog manastira Ignjatije Šestakov.
Sagovornik Sputnjika dodaje da bi, posle dobijanja autokefalnosti od majke crkve (Moskovske patrijaršije) tu odluku kasnije bi trebalo da potvrde, odnosno da Ukrajinsku crkvu priznaju sve ostale kanonske pravoslavne crkve.
Zato odluka Carigradske patrijaršije da dodeli autokefalnost raskolničkoj Ukrajinskoj crkvi nema veze sa kanonskim pravom, ističe Šestakov, koji je i urednik ruskog portala „Pravoslavlje“, sekcije na srpskom jeziku.
„Kroz čitav 20. vek Carigradska patrijaršija imala je jedan odsto vernika u svojoj zemlji. Posle maloazijske katastrofe kad su Grci proterani iz današnje Turske, praksa Carigrada je da daje autokefalnost crkvama, odnosno da primenjuje kanon da autokefalnost dobijaju crkve u novonastalim državama. Tako je Carigradska patrijaršija počela da se meša u politiku na isti način na koji je nekad Carigrad ukinuo samostalnost Srpske patrijaršije“, kaže Šestakov.
Prema njegovim rečima, ponašanje Carigradske patrijaršije moglo bi se nazvati „crkvenim Majdanom“ zato što se postavlja rušilački, a sve pod izgovorom da rešava problem raskola. Međutim, ne rešava taj problem. Naprotiv!
„Drugo, to pitanje najviše forsira država Ukrajina koja je formirana Majdanom. To jest, ona proslavlja autokefalnost koju još uvek nije dobila. Ovo što sad radi Carigrad služi političkim interesima današnje vlasti u Ukrajini koja je došla na vlast pučem (Majdanom)“, ističe Šestakov.
Naš sagovornik ističe da situacija nije ni izbliza onako katastrofična kakvom je mediji predstavljaju. Još uvek ni u dve raskolničke crkve ne znaju kako će jedni s drugima sarađivati, a već stižu vesti da su se međusobno posvađali, dodaje Šestakov.
Međutim, u neko dogledno vreme mogla bi na dnevni red doći priča o crkvenoj imovini i država bi mogla početi vršiti pritisak na kanonsku crkvu i pokušati da joj oduzima imovinu.
„Sličnu situaciju imate u Crnoj Gori. Kad se god zaoštri situacija između Srpske pravoslavne crkve i države, država pokrene pitanje imovine. To bi se moglo završiti tragično, moglo bi doći do krvoprolića, ali ne bih ubrzavao događaje. Trebalo bi da budemo malo trezveniji, mada, već postoje poluprikrivene pretnje i pritisci na kanonsku crkvu u Ukrajini“, kaže Šestakov.
Iako, kako kaže, Carigrad priziva haos, trebalo bi smiriti strasti jer se još ni raskolnici nisu međusobno dogovorili ko će biti ko u toj novoj crkvi.
Na pitanje na koji način bi Ruska crkva mogla zaštiti vernike u Ukrajini, Šestakov kaže da ne može da šalje ni vojne ni policijske jedinice koje bi ih zaštitile, ali može pozvati na odbranu svetinja, ali to će zavisiti od daljeg razvoja situacije.
Šestakov kaže da Sveta gora jeste pod jurisdikcijom Carigrada, ali da je pitanje kako bi se moglo zabraniti Rusima da je posećuju.
„Da li će postaviti policiju koja bi sprečavala Ruse da dođu? Po sinodskom rešenju Ruske crkve ne smemo da se pričešćujemo neko vreme na Svetoj gori, zato što je pod jurisdikcijom Carigrada. Teško je reći da li će patrijarh carigradski zabraniti dolazak ruskih sveštenika ili svih Rusa. Ako bi do toga došlo, mislim da bi se sveštenici na Svetoj gori pobunili protiv takve odluke“, zaključio je Šestakov.
